U žargonu ruskog jezika “porolon, porolonka” je sve što je od sunđera. Rusi su upravo time i počeli da love grabljivice, sunđerastim grubo izrezanim ribolikim varalicama montiranim najčešće na dvokrakim i trokrakim udicama i na otežanju zvanom “čeburaška“. Čeburaške su otežanja od olova, okruglog oblika koje imaju u svom središtu žičani umetak koji služi kao kopča i preko koga se vrlo brzo može zameniti udica. Taj grubo rezani, stari, požuteli sunđer, korišćen u domaćinstvu ulovio je više štuka, smuđeva, pastrmki, mladica od bilo kog silikona, voblera ili metalnih varalica. Kasnije počinju sa izradom kalupa ribolikih oblika, poput šedova, u kojima se sunđer zagrevanjem oblikuje i nakon hlađenja izreže po formiranim konturama.
Izrada porolonki kalupom ukrućuje samu varalicu, pa su tako dobijene porolonke pogodnije za brži rečni tok, letnji period gde sve vri od kedera, kao i periode “cuga”, odn.pojačane aktivnosti grabljivica zbog tvrđe i brže akcije. U jesenjem i zimskom periodu, grabljivice traže krupnije zalogaje uz što manje trke i utrošene energije, pa će upravo ti ručno i bez kalupa, grubo izrezani sunđeri biti u prednosti nad onima iz kalupa zbog mekše i sporije akcije. Važna karakteristika porolonki je njihova težina na suvom. Višestruko su lakše od bilo kojih drugih varalica ! Prosečna porolonka dužine 9-12 cm ima oko 2 grama. Međutim, prava magija počinje tek pod vodom.
Upravo taj ručno grubo izrezani riboliki sunđer kada upije vodu počinje svoj “prljavi ples”, prirodnim, usporenim pokretima u ritmu vodenog toka i tehnike i ritma povlačenja. Akcija koja će pokrenuti i najpasivniju grabljivicu na napad. Porolonka je najbolje rezultate davala u periodima tzv.”hladnog” i neaktivnog smuđa koga ni jedan silikon ili vobler bilo kog dekora i tehnike i ugla povlačenja nije mogao isprovocirati na napad. Postavljena na drop shot ili jika rig može se držati u mestu gde se očekuje napad smuđa bez ikakve ili vrlo male intervencije štapom. Magiju porolona stvara i najsporiji rečni tok.
Na stajaćim vodama se klasično vodi kao i silikonske varalice, džigovanjem i lerovanjem, ipak nešto sporije i uz duže pauze, jer se pod inercijom vodom natopljenog sunđera porolonka sporije smiruje nakon džiga od silikona. Iako je na suvom lakša, porolonka u vodi pravi veći otpor od silikona, što se da osetiti i na štapu. Na džig se diže gotovo vertikalno, ali zato propada višestruko sporije od bilo koje silikonske varalice, opet uz svoj zavodljivi ples i ostaje duže u vidokrugu grabljivice koje najčešće i napadaju varalice u propadanju ka dnu. Porolonka je zbog mekoće i poroznosti sunđera kada upije vodu prava prevara za grabljivice. Duže ga drže u ustima što vam daje produženo vreme za kontru. Porolonke su upravo zbog toga i najpogodnije za dipovanje raznim aromama i atraktantima za grabljivice. Sunđer ih upija i zadržava najbolje od svih.
U prodaji se mogu naći razni, od Sensas-a i njihovog Bombixa, Berkley-a, i drugih, a na silikonskim varalicama se sve češće može pročitati da su u ribljem ulju sa dodatkom belog luka, anisa ili arome škampa. Za početak možete probati i sa najobičnijim uljem iz konzerve sardina, ili belim lukom i anisom koje ima svako domaćinstvo. Porolonke možete napraviti od bilo kog sunđera. U supermarketima se mogu pronaći velika pakovanja sa 10 i više raznobojnih sunđera za domaćinstvo. Crveni, žuti, plavi, zeleni, pa kad se tome još doda mogućnost bojenja običnim vodootpornim markerima i eventualno dodavanjem 3D očiju poput onih na silikoncima, jasno je da se atraktivnost ovih varalica višestruko povećava.
Ipak, najvažnija i nedostižna prednost porolonki je cena. Sunđer je ubedljivo najpovoljniji materijal za izradu varalica. Porolonke možete izrezati u najrazličitije oblike bez bojazni da ćete pogrešiti. Šedovi, laste, crvoliki oblici poput tvistera i svi će oni dati rezultate. Nemojte da vas brinu oštre ivice, višak sunđera, neravnine i slično. U estetskom smislu, to je važno samo nama ribolovcima, grabljivicama ni malo ne smeta. Neravnine nastale sečenjem makazama ili skalpelom lako ćete ukloniti na plamenu sveće ili upaljača.
Za početak, dok ne uvežbate tehniku koristite sveću kako bi vam obe ruke bile slobodne za rad. Udaljenost sunđera od plamena je najvažnija kod ispravljanja neravnina. Ne približavajte sunđer plamenu previše i naglo, već dozirano i polako. Tradicionalno, Rusi porolonke montiraju na dvokrakim ili trokrakim udicama sa čeburaškom, međutim, mogu se montirati na apsolutno svim montažama kao i silikonci : klasične džig glave, worm udice i skrivene montaže, texas, karolina, jika rig, drop shot itd.
Na skrivenim montažama na worm wide gap udicama porolonke se lako montiraju. Vrh se lako sakriva u sunđeru i sunđer se na kontri brže svlači niz vrat udice i otkriva vrh nego kod silikonskih varalica. Porolonke se tradicionalno ukrašavaju koncem (kanapom, vunicom) za pletenje. Najčešće se koristi crvena boja, a konac se žicom provuče kroz telo porolonke po dužini i popreko, imitirajući na taj način peraja ribe.
Dodatno se osigura lepkom kako se ne bi izvukao iz tela. Crveni konac za pletenje, uz porolonku zajedno, pleše u ritmu vodenog toka i čini samu varalicu još atraktivnijom za grabljivice. Magija sporih prirodnih i valovitih pokreta, kojoj ne treba previše intervencije štapom. Konac se najčešće se postavlja na porolonkama valjkastog oblika, bez isečenog repa, koje Rusi tradicionalno zovu “šargarepa” zbog oblika koji zaista podseća na nju. Porolonke se zbog svih ovih prednosti i osobina sa pravom zovu “ruskim tajnim oružjem” za sve grabljivice.
Nastaviće se…
Rubrika u dvonedeljniku “Ribolov”, broj 442, 01. decembra 2017. god., koju sam napisao o Porolonkama i štuka uhvaćena na jednu od mojih ručnih radova
Kej, Smederevo
Autor teksta i fotografija :
Dragan Milošević