Poslednjih godina pojavilo se pregršt sistema za varalice od meke gume. Kod mnogih od njih sve prosto pršti od dodatnih alkica za kačenje udica (»splitringova«) i povezivanje elemenata, zatim kopči, virbli i dodatnih čvorova, pa time i slabih tačaka i komplikacija prilikom montaže. Pri tom se prave uz veliki utrošak vremena, posebno dragocenog, kada smo na vodi a riba radi. Ali u tom mnoštvu pojavi se povremeno i neki jednostavan a pri tom efikasan sistem, poput ovog koji vam predstavljamo u ovom prilogu, a koji se zove hot šot (»Hot Shot«, u slobodnom prevodu »opaka sačma«) ili split šot rig (»Split shot rig« – »dramlija montaža«), od kog je teško zamisliti prostiji.
On je pre svega namenjen ultralakom i lakom varaličarenju, a ukoliko ga pravimo na osnovnoj struni, ima tek jedan čvor – onaj kojim je vezana udica. Kao što se sa slika vidi i kao što možete s razlogom pretpostaviti, to znači da formiranje sistema gotovo da i ne može biti jednostavnije i brže, a pri tom on ima samo jednu potencijalno slabu tačku, na kojoj je nosivost manja od linearne nosivosti strune. Ujedno, ovo je najjeftinija varaličarska montaža koja se može zamisliti, jer na njoj nema kopče, alkica, virbli niti udice sa nalivenim otežanjem.
Treba nam samo jedna udica (najčešće jednokraka), na koju se montira varalica od meke gume ili silikona, i par olovnih sačmica (dramlija) za njeno otežavanje. Na predvez monofila ili fluorokarbona se veže odgovarajuća udica (palomarom, unijem ili nekim drugim pogodnim čvorom), a potom se na slobodni kraj strune, koji se u ovom slučaju ne skraćuje skoro sasvim (kao što je uobičajeno), već se ostavlja da bude dug 2–4 cm ili čak i više, stegne jedna dramlija ili više njih. Ukoliko imamo dovoljno osetljiv štap i vladamo veštinom čitanja dna, od rastojanja između otežanja i udice zavisiće i koliko će nam varalica biti iznad dna (ukoliko sistem spuštamo do njega). Hot-šot je zapravo neka vrsta kombinacije dropšota i džika-riga.
Podseća na oba, a mnogi ribolovci koji su sve te slične varijante isprobali tvrde da je ova, koja je najmlađa, podjednako efikasna kao i te koje su joj prethodile ili čak efikasnija od njih. Pri tom su mogućnosti za eksperimentisanje sa otežanjima praktično neograničene, jer olovca ne moraju biti ni iste veličine ni oblika (možemo koristiti i okrugle i valjkaste, tj. stil sačmice). Još jedna prednost čitavog sistema jeste to što u slučaju zapadanja u neku rupu u kamenu olova mogu lako da skliznu, što će u najvećem broju slučajeva pomoći da izvučemo udicu sa varalicom, a nakon dodavanja dramlija možemo vrlo brzo nastaviti sa pecanjem.
Ova montaža (posebno sa težim valjkastim olovima) primenljiva je i za lov basa »pančing« tehnikom, kada je potrebno varalicom u zabačaju probiti gustu površinsku vegetaciju, a može se koristiti i za džigovanje bandara, smuđa, štuke, klena, pastrmke itd. Detekcija dna sa hot-šotom je odlična, a po padu u vodu, nakon zabačaja, olovo propada prvo, dok sam mamac ide za njim, ostavljajući tako ribi često dovoljnu »milisekundu« više da reaguje i napadne. Na ovakav način mogu se otežavati sve vrste silikonaca (tvisteri, šedovi, rakovi, vormovi, žabe i razne basovske kreature itd.), i to montirane na udice raznih oblika i veličina, ali je hot šot posebno efikasan u kombinaciji sa vorm udicom širokog luka (eng. »worm wide gap«) skrivenom u varalici.
Moj tekst u dvonedeljniku “Ribolov”, dvobroj 444-445., izašlom 29. decembra 2017. godine.
Priredio:
Dragan Milošević