Ovo je svojevrsno objašnjenje i demistifikacija svih oznaka i tipova karbona blankova koje danas srećemo. O tome se malo ili vrlo retko govori, a i kada se nešto i kaže, to je toliko skromno i skoro uvek ostavlja jedan veo tajne i nedorečenosti, čak i neznanja. Ne bih nikoga da uvredim, ali to nekada bude i namerno, jer često ni prodavci ni proizvođači ne žele da znate baš sve. S obzirom da sam i ja deo ovog potrošačkog društva, i da kao i vi trošim lepe količine para na sve i svašta, i potrebno i nepotrebno (jer toj bolesti nema leka, složićete se) i da godinama (tekuće 2025. god. punih 38) proučavam ovu materiju i da sam najpre zbog sebe o tome želeo da znam sve, kao i kod svih drugih tema o kojima smo pričali, i ovde će biti reči samo o proverenim činjenicama. Dakle tema je karbon, materijal od koga se danas uglavnom (u najvećem procentu) izrađuju blankovi štapova za ribolov. U današnjem svetu može biti zbunjujuće kako različiti proizvođači nazivaju svoje karbonske blankove štapova. Mnogi ih označavaju sa 24 ili 30 “Carbon Ton”(ili “Ton Carbon”). Drugi koriste nazive poput “High Modulus”, “Intermediate Modulus” itd. Neki ih identifikuju kao IM6, IM7, IM8, čak i IM12. Da pođemo najpre od termina “modul” ili modulus. Pre svega, kako mnogi misle, karbonski modul ne predstavlja broj niti (vlakana karbona), već označava njegovu krutost. Viši karbonski modul čini štap čvršćim, krućim. Kako se modul povećava, otpornost na istezanje se smanjuje, što znači da su štapovi sa višim modulima automatski i podložniji lomljenju zbog svoje krhkosti (ali i “brzi” što je poželjno). Kako bi to prevazišle, kompanije tako dizajniraju svoje štapove da sadrže blankove viših modula ali uz adekvatnu tehnologiju izrade i planiranje pre svega, tj. dobar projektni biro (kao i kod mašinica za ribolov). To, naravno, doprinosi višoj ceni štapa. S druge strane, manje poznate kompanije iz Jugoistočne Azije mogu napraviti jeftinije štapove sa blankovima takođe višeg i visokog modula, ali su ti štapovi obično krhki i podložniji pucanju jer su deo traljave serijske proizvodnje i često bez tehničke kontrole kvaliteta.
Šta predstavlja IM oznaka?
IM oznaka je više marketinški izraz nego tehnička specifikacija. U stvarnosti, oznaka koju kupac vidi na blanku predstavlja jedan alternativni izraz za opšte standarde. Ne postoje pravi IM6, IM7, IM8 ili IM12 blankovi. Izraz “IM” dolazi iz jedne kompanije za karbon koja je pravila blankove za ribolov. Kada su tokom šeste iteracije stvorili blank koji su smatrali uspešnim, nazvali su ga IM6. Od tada je ovaj naziv postao svojevrstan standard, a neki proizvođači su nastavili koristiti ovu oznaku, iako je njena tehnička vrednost nejasna. Prava procena grafita zapravo se vrši u Million Modulus (američki standard) ili Tonnage (svetski standard). Ako uporedimo recimo “Tonnage” (TON) sa originalnim IM6 blankom, tada je blank od 24 Ton-a neki pandan njemu. Stoga je česta pojava da se na štapu može videti oznaka 24 Ton, 24TC ili IM6 – i sve to uglavnom ukazuje na isto. Pravilo je da što je veći tonnage, blank je lakši i tanji. Dakle, 30 Ton će biti lakši od 24, 36 je lakši od 30, 40 lakši od 36, itd. Neke kompanije, poput nemčkog BALZER-a, tradicionalno koriste IM oznake (IM6 = 24 Ton, IM7 = 30 Ton, IM8 = 36 Ton, IM12 = 40 Ton i više). To čine zbog doslednosti i tradicije, a ne nužno zbog tehničke tačnosti.
Kako izabrati pravi blank?
Ako tražite povoljan štap i ne brine vas koliko će trajati ili kako će se ponašati prilikom ribolova, slobodno možete uzeti bilo koji. Međutim, ako želite štap koji će vam trajati godinama, kojem možete verovati tokom borbe sa velikom ribom, i koji je lagan i udoban za ribolov, obratite pažnju na sledeće: renomirani proizvođači uvek koriste i proverenu tehnologiju izrade blankova (recimo “Helicore” kod nemačkog Sportex-a) i visoko kvalitetne blankove, tj. karbon iz Japana, Nemačke ili Koreje. Svaki blank ima svoj jedinstveni broj, a štap dolazi sa garancijom. Proizvodnja je ograničena, a svaki štap se može pratiti do specifične serije, što je velika prednost u odnosu na masovne proizvođače iz Azije.
Colmic (Italy/Japan) – koriste samo karbone od Toray, aero-karbonska vlakna i prave visokokvalitetne štapove poznate globalno (na primer, surf modeli Zero Seven). Svaki štap Colmic-a ima garanciju od pet godina. D. A. M. – sa tradicijom od 1875, koristi japanske karbonske blankove (24-40Ton) i među prvima su primenili nanotehnologiju. BALZER – koristi oznake IM6-IM12, ali izrađuje odlične štapove koristeći japanski Toray karbon i nanotehnologiju. SERT – nudi brendove kao što su Sunset (morski ribolov), Sakura (predatori), Garbolino (pastrmka i losos), Katusha (som i velika riba), Biwwa (pribor za varaličarenje). Garbolino je svetski lider za ribolov pastrmki i lososa zahvaljujući svojoj Viper tehnologiji. Carson – proizvodi u Aziji, ali koristi korejski i japanski karbon (24-40Ton), što im omogućava viši kvalitet od uobičajenog. Ukoliko želite štap koji je dugotrajan i pouzdan, držite se poznatih brendova i ne gledajte samo oznake na blanku poput IM6 ili 30T, već obratite pažnju na renome proizvođača i tehnologiju izrade.
Još od predstavljanja prvog grafitnog štapa od strane Fenwick-a 1974. godine, mitovi o ovom misterioznom materijalu rastu i šire se svetom kao požar. Koliko puta ste čuli da je razlika između IM6, IM7 i IM8 zapravo razlika u standardu kvaliteta, ili da što je viši modul, to je više grafita korišćeno za proizvodnju štapa? Pošto postoji mnogo zabluda o ovom materijalu, Gary Loomis – jedan od najvećih svetskih autoriteta za dizajn grafitnih štapova i osnivač G.Loomis Corp. – podelio je svoje znanje da razjasni te mitove. Loomis je objasnio da oznake IM6, IM7 i IM8 zapravo predstavljaju trgovačke oznake kompanije Hexcel Corp. koje se koriste za identifikaciju njihovih proizvoda, i ne predstavljaju nikakav industrijski standard kvaliteta ili materijala. Međutim, pošto su Hercules vlakna proizvedena u Hexcel-u postala merilo poređenja, mnoge firme ih koriste kao referencu. Zbunjenost dodatno raste jer mnogi proizvođači koriste materijale drugih firmi, a svoje štapove ipak označavaju kao IM6, IM7 ili IM8 – što zapravo ne znači ništa. Da ponovim, važno je razumeti kako se reč „modul“ odnosi na grafitne štapove. Modul nije broj niti, kako neki tvrde. Modul u suštini znači krutost. Što je modul veći, materijal je krući u odnosu na težinu – što znači da je potrebno manje materijala da bi se postigla ista krutost kao kod materijala nižeg modula. Rezultat je lakši proizvod. „Zapamtite, težina umanjuje performanse,“ rekao je Loomis. Krutost je povezana i sa odazivom – sposobnošću štapa da skladišti i oslobađa energiju (prilikom trešenja ili zabacivanja). Što je modul veći, štap brže i preciznije skladišti i oslobađa energiju, što omogućava duže i preciznije zabačaje ali i bržu i efikasniju kontru.
Nastaviće se…
Autor teksta :
Dragan Milošević
