Istorija udica za pecanje Mustad počinje sa…Rekom. Vodenim točkom, zemljom, gvožđem i vizijom. Godine 1832. u Vardalu (Gjøvik), Norveška, rađa se kompanija koja će postati najpoznatiji brend udica za pecanje na svetu — Mustad. Hans Schikkelstad gradi malu kovačku radionicu pored reke Hunnselva, napajanu vodom, i naziva je Brusveen Spiger- og Staaltraadfabrikk. Radionica proizvodi ekserе, žicu, potkove i druge metalne proizvode u vreme kada je Norveška tek počinjala svoju industrijsku revoluciju.
Iz ove skromne radionice, dekadama kasnije, iznikla je kompanija koja ne samo da je postala globalni lider u proizvodnji udica, već će patentirati jedinstvene industrijske mašine, proizvoditi margarin (da — dobro ste pročitali), skuterе, automobile, šporete, kosilice i druge proizvode, i uticati na način kako se lovi širom sveta.
1832–1877 — Prve generacije Mustad i izum koji je promenio sve
Posle smrti Hansa Schikkelstada, upravljanje preuzima njegov zet Ole Hovelsen Mustad, koji proširuje proizvodnju i gradi temelje industrijske strukture. Godine 1874. zajedno sa sinom Hansom Mustadom, kompanija postaje zvanično O. Mustad & Son — početak industrijske dinastije Mustad.
U to vreme, udice za pecanje su se pravile ručno — sporo i skupo. 1862., stolarski radnik Mathias Topp, unapređen u nadzornika, započinje razvoj mašine koja bi u potpunosti automatizovala proizvodnju udica.
1877. godine dovršava revolucionarnu mašinu — „The Hook Maker“, prvu potpuno automatizovanu mašinu za proizvodnju udica na svetu. Ona obrađuje žicu od jednog do drugog kraja: seče, savija, oštri, formira čekrk i okruglu petlju — sve bez manuelnog rada. Ovaj uređaj čuva se kao državna tajna, a pristup njegovoj proizvodnji ograničen je samo na nekoliko poverljivih radnika.
Uspeh je trenutni: Mustad šalje radnike širom sveta da prikupljaju tradicionalne modele udica, koje potom industrijski repliciraju. To je omogućilo Mustad-u da nudi udice prilagođene svakom tržištu — brže i jeftinije od bilo koga drugog.
1877–1929 — Evropska dominacija i globalna ekspanzija udica
Samo nekoliko godina nakon što je The Hook Maker počeo sa radom, Mustad postaje snaga na evropskom tržištu. Pod vođstvom Hansa Mustada i njegovih pet sinova, kompanija prerasta u široku industrijsku mrežu sa bazama u mnogim zemljama.
Između 1890. i 1920., porodica Mustad kupuje ili gradi preko 300 fabrika i radionica širom Evrope, čime konsoliduje status apsolutnog lidera u proizvodnji potkovica i udica. Svaka fabrika bila je prefabikirana u Norveškoj i ponovo sastavljena u zemlji odredišta — Francuska, Nemačka, Italija, Engleska i drugi regioni.
1910. Mustad ulazi i u Istočnu Evropu — kupuje zemljište u Galatiju (Rumunija) i 1913. otvara fabriku O. Mustad & Sons specijalizovanu za metalne proizvode i udice. Kompanija zatim širi aktivnosti i u Temišvar i ima sedište u Bukureštu.
Do 1905., Mustad radi sa preko 8.000 zaposlenih u 13 zemalja i isporučuje proizvode u više od 60 zemalja širom sveta. Sa portfoliom od preko 100.000 modela udica, Mustad postaje sinonim za pecanje — toliko da se na nekim pacifičkim ostrvima naziv Mustad koristi i kao opšti naziv za udicu.
1915–1948 — Industrijski izumi, automobili, diversifikacija i preživljavanje u teškim vremenima
Nakon osvajanja Evrope, Mustad kreće u seriju industrijskih eksperimenata. Pored udica i metalnih proizvoda, fabrike proizvode livene šporete, tiganje, vaffel prese, motocikle, automobile, kosilice i druge proizvode.
Vođa ove faze bio je Hans Clarin Hovind Mustad, poznat po brojnim inovacijama: električni poklopac toaleta 1915., mašina za oštrenje brijača, vodene skije i čak šestotočkaš automobil sa inovativnim rešenjima (1917–1919) — konstrukcija koja će se pojaviti mnogo kasnije u modernoj autoindustriji.
Takođe, kompanija ujednačava dominaciju u proizvodnji udica i uvodi prve veštačke mušice za pecanje, a katalog iz 1930. sadrži 100 modela za lososa i 451 za pastrmku.
U 1944., Patek Philippe pravi jedinstveni časovnik za Clarin Mustad (Ref. 1518R), simbol prestiža i globalne standardizacije brenda Mustad, koji se 2023. prodao na aukciji za 4 miliona švajcarskih franaka.
Međutim, Drugi svetski rat donosi gubitke: sve fabrike Mustad u Istočnoj Evropi su nacionalizovane 1948., uključujući one u Galatiju, Temišvaru i Bukureštu. Kompanija gubi oko 8.000 radnika, ali zahvaljujući decentralizovanoj strukturi uspeva da preživi.
1949–1977 — Rekonstrukcija i modernizacija
Posle rata Mustad se fokusira na obnovu i diversifikaciju. Otvara podružnicu u Auburnu, (New York) i ulaže u tehnologije za industrijski ribolov. Nastavlja i proizvodnju potkovica, koja doživljava ponovni procvat.
Takođe, kompanija razvija Mustad Hoofcare, odeljenje za proizvode za brigu o kopitima, koje će postati globalna industrijska sila.
1970-ih Mustad prelazi u akcionarsko društvo (O. Mustad & Søn AS), a 1972. lansira Mustad Autoline.
Kompanija napušta manje profitabilne linije i fokusira se na ključne oblasti — ribolov i proizvode za kopitnu negu. Širi poslovanje u Aziji, Južnoj Americi i Evropi.
1977–2001 — Globalno širenje brenda udica i sportsko pecanje
-
Mustad se deli na dve specijalizovane jedinice: Mustad Industrier AS (industrijski proizvodi) i Mustad International Group BV (udice za pecanje). Širi proizvodnju u Singapuru, Filipinima, Kini i Brazilu, i razvija liniju elitnih udica za sport.
1995. kompanija napušta proizvodnju margarina i kafe, vraćajući se osnovnim vrednostima — metalu i inovaciji u pecanju.
Mustad tako postaje globalna marka aktivna u preko 130 zemalja, a u Rumuniji se ponovo pojavljuje kroz distributera Arrow International i ribolovačke zajednice.
2001–2025 — Prodaja, reinvencija i moderni ribolov
-
Mustad Fishing (deo udica) prodaje se norveškom investicionom fondu, postajući nezavisan entitet fokusiran na razvoj proizvoda za sport i komercijalni ribolov.
-
Mustad Fishing širi portfolijo akvizicijama brendova Live Target i Tuff Line, ulazeći u segment mekih plastika, voblera, noževa, i druge opreme.
Do 2025., Mustad ostaje globalni lider u proizvodnji udica i opreme za pecanje, prisutan u preko 160 zemalja, pokrivajući sve vrste ribolova i integrišući svoju održivost u sve aspekte proizvodnje.
Autor: Dragan Milošević
Slike: internet arhiva