Šta predstavlja IM oznaka?

IM oznaka je više marketinški izraz nego tehnička specifikacija. U stvarnosti, oznaka koju kupac vidi na blanku predstavlja jedan alternativni izraz za opšte standarde. Ne postoje pravi IM6, IM7, IM8 ili IM12 blankovi. Izraz “IM” dolazi iz jedne kompanije za karbon koja je pravila blankove za ribolov. Kada su tokom šeste iteracije stvorili blank koji su smatrali uspešnim, nazvali su ga IM6. Od tada je ovaj naziv postao svojevrstan standard, a neki proizvođači su nastavili koristiti ovu oznaku, iako je njena tehnička vrednost nejasna. Prava procena grafita zapravo se vrši u Million Modulus (američki standard) ili Tonnage (svetski standard). Ako uporedimo recimo “Tonnage” (TON) sa originalnim IM6 blankom, tada je blank od 24 Ton-a neki pandan njemu. Stoga je česta pojava da se na štapu može videti oznaka 24 Ton, 24TC ili IM6 – i sve to uglavnom ukazuje na isto. Pravilo je da što je veći tonnage, blank je lakši i tanji. Dakle, 30 Ton će biti lakši od 24, 36 je lakši od 30, 40 lakši od 36, itd. Neke kompanije, poput nemčkog BALZER-a, tradicionalno koriste IM oznake (IM6 = 24 Ton, IM7 = 30 Ton, IM8 = 36 Ton, IM12 = 40 Ton i više). To čine zbog doslednosti i tradicije, a ne nužno zbog tehničke tačnosti.

Kako izabrati pravi blank?

Ako tražite povoljan štap i ne brine vas koliko će trajati ili kako će se ponašati prilikom ribolova, slobodno možete uzeti bilo koji. Međutim, ako želite štap koji će vam trajati godinama, kojem možete verovati tokom borbe sa velikom ribom, i koji je lagan i udoban za ribolov, obratite pažnju na sledeće: renomirani proizvođači uvek koriste i proverenu tehnologiju izrade blankova (recimo “Helicore” kod nemačkog Sportex-a) i visoko kvalitetne blankove, tj. karbon iz Japana, Nemačke ili Koreje. Svaki blank ima svoj jedinstveni broj, a štap dolazi sa garancijom. Proizvodnja je ograničena, a svaki štap se može pratiti do specifične serije, što je velika prednost u odnosu na masovne proizvođače iz Azije.

Colmic (Italy/Japan) – koriste samo karbone od Toray, aero-karbonska vlakna i prave visokokvalitetne štapove poznate globalno (na primer, surf modeli Zero Seven). Svaki štap Colmic-a ima garanciju od pet godina. D. A. M. – sa tradicijom od 1875, koristi japanske karbonske blankove (24-40Ton) i među prvima su primenili nanotehnologiju. BALZER – koristi oznake IM6-IM12, ali izrađuje odlične štapove koristeći japanski Toray karbon i nanotehnologiju. SERT – nudi brendove kao što su Sunset (morski ribolov), Sakura (predatori), Garbolino (pastrmka i losos), Katusha (som i velika riba), Biwwa (pribor za varaličarenje). Garbolino je svetski lider za ribolov pastrmki i lososa zahvaljujući svojoj Viper tehnologiji. Carson – proizvodi u Aziji, ali koristi korejski i japanski karbon (24-40Ton), što im omogućava viši kvalitet od uobičajenog. Ukoliko želite štap koji je dugotrajan i pouzdan, držite se poznatih brendova i ne gledajte samo oznake na blanku poput IM6 ili 30T, već obratite pažnju na renome proizvođača i tehnologiju izrade.

Još od predstavljanja prvog grafitnog štapa od strane Fenwick-a 1974. godine, mitovi o ovom misterioznom materijalu rastu i šire se svetom kao požar. Koliko puta ste čuli da je razlika između IM6, IM7 i IM8 zapravo razlika u standardu kvaliteta, ili da što je viši modul, to je više grafita korišćeno za proizvodnju štapa? Pošto postoji mnogo zabluda o ovom materijalu, Gary Loomis – jedan od najvećih svetskih autoriteta za dizajn grafitnih štapova i osnivač G.Loomis Corp. – podelio je svoje znanje da razjasni te mitove. Loomis je objasnio da oznake IM6, IM7 i IM8 zapravo predstavljaju trgovačke oznake kompanije Hexcel Corp. koje se koriste za identifikaciju njihovih proizvoda, i ne predstavljaju nikakav industrijski standard kvaliteta ili materijala. Međutim, pošto su Hercules vlakna proizvedena u Hexcel-u postala merilo poređenja, mnoge firme ih koriste kao referencu. Zbunjenost dodatno raste jer mnogi proizvođači koriste materijale drugih firmi, a svoje štapove ipak označavaju kao IM6, IM7 ili IM8 – što zapravo ne znači ništa. Da ponovim, važno je razumeti kako se reč „modul“ odnosi na grafitne štapove. Modul nije broj niti, kako neki tvrde. Modul u suštini znači krutost. Što je modul veći, materijal je krući u odnosu na težinu – što znači da je potrebno manje materijala da bi se postigla ista krutost kao kod materijala nižeg modula. Rezultat je lakši proizvod. „Zapamtite, težina umanjuje performanse,“ rekao je Loomis. Krutost je povezana i sa odazivom – sposobnošću štapa da skladišti i oslobađa energiju (prilikom trešenja ili zabacivanja). Što je modul veći, štap brže i preciznije skladišti i oslobađa energiju, što omogućava duže i preciznije zabačaje ali i bržu i efikasniju  kontru.

Nastaviće se…

Autor teksta :

Dragan Milošević

The post Vrste karbona first appeared on Sportski ribolov.

U svim vidovima varaličarenja u kojima se koriste džig i vorm udice, na koje se montiraju mamci od meke gume ili silikona, suočavamo se sa problemom provlačenja mamca kroz vodenu vegetaci ju i pored ili preko granja, panjeva, potopljenih stabala itd. Naime, nezaštićena udica lako zapinje za takve prepreke ili naprosto pokupi rastinje, koje pokvari rad varalice ili prekrije udicu, pa riba, ako i udari, ne može da se zakači. S druge strane, štitnici omogućavaju da džig plasiramo tamo gde klasična montaža, bez zaštite ne prolazi, tj. na mesta koja većina ribolovaca izbegava, iako se zna da baš krš najčešće krije ribu, uključujući i krupnu, koja posebno rado bira pozicije na kojima je ne uznemiravaju previše. Neka od tih rešenja su efikasnija za panjeve, druga za travu, treća za kamen itd. Isto tako, ne odgovaraju sve podjednako svakom ribolovcu, pa skoro svako od onih koji ih koriste neku radije koristi, najčešće zato što sa njom ima veći procenat realizovanih udaraca nego sa drugima. Ponuda tzv. nezakačivih (ili u bukvalnom prevodu “bezbiljnih, eng. weedless”) udica je sve veća, ali one i dalje nisu svima dostupne, niti se mogu pronaći u svim varijantama veličina i oblika koji ribolovcima mogu zatrebati, a ni cena im nije uvek pristupačna, pogotovo kada se peca na terenima na kojima se i varalice sa zaštićenim udicama mnogo kidaju. Zato se mnogi ribolovci snalaze i pribegavaju improvizovanim rešenjima, koja su znatno jeftinija od kupovnih, a u velikoj meri smanjuju kačenje vodenog rastinja za udice ili zapinjanje za prepreke, koje itekako može da oteža ribolov, posebno na stajaćim i sporotekućim vodama i u najtoplijem delu godine, koji upravo počinje i donosi bujanje vodenog rastinja. Svim štitnicima zajedničko je to da treba da na minimum svedu mogučnost da udica dođe u kontakt sa bilo čim osim sa ribljim čeljustima, a da se u njih zabodu što bolje, kako bismo mogli da zamorimo i izvadimo. ribu. Ovoga puta nećemo se baviti načinima montaže koji uključuju sakrivanje vrha udice i dela luka u telu varalice, već ćemo predstaviti samo rešenja koja uključuju neku vrstu štitnika. On može biti integralni deo tela varalice, i to izliven u postupku pravljenja mamca ili dobijen zasecanjem leđa varalice i zabadanjem vrha u taj podvrnuti deo. Pridodatih štitinika ima više vrsta, a mi ćemo ukratko predstaviti neke od najpopularnijih i najefikasnijih.

GUMICA. Dobar štitnik možemo napraviti i od običnih gumica za tegle, ali još su bolje one nešto šire i napravljene od žilavije gume. Gumicu možemo preseći, pa jedan kraj vezati ispod ušice udice (tako da nakon vezivanja udice za strunu ili kačenja za kopču varalica može neometano da radi u toj tački), zategnuti je prema vrhu, nabiti je na njega tako da kontra-kuka izviri, pa okrenuti gumicu tako da stoji preko vrha udice, koji potom malo (2-3 mm) zabijemo u gumu, radi dodatnog smanjenja rizika od zapinjanja za prepreku. Ako odaberemo gumu odgovarajuće širine i prečnika, ovaj štitnik je vrlo efikasan, a daje nam solidne šanse da zakačimo ribu koja zagrize varalicu, a jedina (uslovna) veća mana mu je to što je prilično uočljiv, pogotovo u bistroj vodí (mada nema ozbiljnih dokaza da tó grabljivicama smeta). Drugi način pravljenja štitnika od gumice je da nađemo neku odgovarajuće dužine, koju nećemo seći, već celu vezati ispod okceta udice, pa uvrnuti oko njene ose i onda zakačiti za vrh, tako ga sakrivajući (slika dole, sa belom gumicom). Ovakav štitnik takođe pruža odličnu zaštitu, ali i nešto manji procenat realizacije, jer je ni najjača kontra ne garantuje sa stopostotnom sigurnošću da će se udica osloboditi i ubosti ribu.

PLASTIČNI »>LASTIN REP«. O ovom štitniku pisao je pre nekoliko brojeva vrsni i iskusni varaličar Dragan Radojević Dunav, koji je ovo rešenje i smislio. Od plastične flaše od vode ili gaziranih pića (ili sličnog materijala debljine oko 0,5 mm) iseče se pravougaonik dimenzija približno 10 x 1 cm, na čijem se jednom kraju zumbom probuši otvor dovoljnog promera da štitnik navučemo na olovnu »kragnu«< džig glave (sa koje smo prethodno skinuli olovnu >>kontra-kuku«<, ako je ima), oko koje se on sme okrenuti samo pod jačom silom. Zatim na udicu navučemo varalicu, pa okrenemo štitnik tako da bude sa gornje strane udice i savijemo ga tako da bude iznad vrha, pa odsečemo eventualni višak i rasečemo kraj u oblik latiničnog slova »V«<, tj. lastinog repa. Važno je pronaći materijal koji ima odgovarajući savitljivost ni preveliku ni premalu i u skladu sa tim saviti štitnik tako da ne bude ni predaleko od udice ali ni preblizu. Treba imati u vidu da on obezbeđuje zaštitu od gužvi najlona i ribarskih kanapa od pokidanih mreža, zatim sajli, granja i slično, dok ne sprečava gomilanje vlaknastog bilja na varalici niti njeno zapadanje među kamenje, ali je ukupno uzev za većinu terena na kojima se lovi smuđ veoma dobar. I njegovu boju možemo birati prema nahođenju.

Kontriranje pri ribolovu varalicama sa štitnikom tim je efikasnije što je štap kojim pecamo brži i oštriji. Ali, neophodno je i da budemo maksimalno skoncentirani na dešavanja pod vodom, kako bi i kontra bila pravovremena, a pri tom je važno i da ribolovac bude »>lake ruke<< i da ume da proceni kada treba reagovati, jer prekomerna sila uložena u reakciju nakon >>češkanja i kuckanja«< džiga u prepreku često za posledicu ima oslobađanje vrha udice i kačenje za prepreku koju smo želeli da izbegnemo, što može lako rezultirati gubitkom varalice ili kvarenjem mesta. Naravno, sve je to lako napisati, ali nije jednostavno sprovesti u delo ukoliko ribolovac nema istančani osećaj za kontriranje i podizanje odnosno spuštanje džiga, koji dolazi sa iskustvom. Ako džig sa štitnikom udari u prepreku i zastane, često ćemo ga osloboditi samim olabavljivanjem strune i to treba prvo probati, dok će, nasuprot tome, nervozno i snažno cimanje, kom često u takvoj situaciji pribegavaju neiskusni ribolovci i onih slabijih živaca, samo zabiti udicu u prepreku i tako na minimum svesti šanse da varalicu oslobodimo i izvadimo.

BUŽIR. Izolacija sa žice, koja ostaje nakon >>blankiranja« može se upotrebiti za pravljenje vrlo funkcionalnog štitnika. Ona može biti mekana i savitljiva ili tvrda i prilično kruta, bliža silikonu ili tvrđoj i krtijoj plastici. Ova druga se lakše oblikuje plamenom i zadržava formu poprimljenu nakon zagrevanja, a ova prva (»silikonska«) trpi veće temperature. Bilo koji od tih materijala da koristimo, početak izrade ovog štitnika je isti prednji kraj bužira zarežemo u dužini od 5-8 mm i probušimo, a potom kroz njega provučemo okce džig udice (kao što glavu provlačimo kroz otvor džempera ili majice). Taj otvor treba da bude toliki da štitnik možemo da nataknemo na okce, a da se on nakon toga ne pomera oko njega. Tvrde i kruće (»plastične«) bužire vrh udice cepa znatno teže nego mekše (>>silikonske«), što je veoma važno za ovu namenu, jer štitnik od krutog bužira moramo tako montirati da pri udarcu ribe sleti (tj. spadne), sa vrha, jer bismo ga i vrlo jakom kontrom teško probili. Zato se kraj tvrdog bužira koji se natiče na udicu seče tako da ne pokriva ne više od 3 mm njenog vrha, pri čemu povratni jezičak (kontrakuka) mora biti slobodan. Mekani bužir može pokriti i veći deo vrha, ali je i kada njega koristimo preporučljivo ostaviti povratni jezičak udice slobodnim, kako dužina štitnika koju vrh treba da proseče ne bi bila prevelika. Prečnik bužira u oba slučaja treba da bude toliki da vrh u njega legne tako da ne spada ni prelako ali ni previše teško, tako da nije zgoreg imati pri ruci bužire u nekoliko promera, kako bismo mogli da odaberemo onaj najprimereniji debljini udice koja nam odgovara za konkretnu situaciju. Boja bužira može biti onakva kakva nam se sviđa. Neki vole da je neupadljiva, a potpisnik ovog priloga radije bira neku kontrastnu u odnosu na boju varalice i džig glave, jer smatra da tim kontrastom naglašava zonu gde želi da predator napadne (naravno, u predelu gde je udica). Namontirani bužir treba da je zategnut tako da i pod ne preterano jakim pritiskom prsta (kojim ćemo imitirati udarac ribe) spadne sa vrha (ako je krut) ili ga proseče (ukoliko je mekan). Ovo je jedan od boljih štitnika, jer pruža efikasnu zaštitu, uz dobar procenat realizacije napada.

MONOFIL, KLEMA Í BUŽIR. Štitnik koji čuva udicu od zakački, ali i sprečava da se na nju hvata vegetacija, možemo napraviti i od debljeg i nešto krućeg najlona ili fluorokarbona (od 0,5 mm do 1 mm, zavisno od debljine udice), jedne kleme za sajle i bužira (onog za plovak, zatim komada termobužira ili izolacije sa nekog tanjeg strujnog ili tefonskog kabla). Nakon što silikonca namontiramo na udicu, na luk do varalice navučemo bužir, odsečemo dovoljno dug komad debele monofilne strune, pa jedan kraj provučemo kroz okce udice i fiksiramo ga klemom, a drugi kraj provučemo kroz bužir, tako da štitnik ide preko vrha i luka udice i deluje kao odbojnik pri neželjenim kontaktima, a kada riba udari, pod pritiskom njenih čeljusti oslobodi udicu.

IZLIVENI ILI ISEČENI SILIKONSKI ŠTITNIK. U jednom od prethodnih brojeva Ribolova je kolega Slobodan Neševski prikazao kako on od običnog silikona lije tračice koje koristi kao štitnik, na način vrlo sličan onom na koji se upotrebljava gumica (jedan kraj se veže za okce udice, a drugi nabije na vrh). Praktično jednako funkcionalne štitnike možemo praviti od otpadnog materijala, tj. od neupotrebljivih varalica, kojima riba od- grize rep ili i ga pokidamo ili se iskrivi tako da ga je nemoguće ispraviti. Razlika je u tome što se ovakav štitnik ne vezuje za udicu, već se za telo varalice jednim krajem zalepi (bilo zagrevanjem na plamenu ili nekim lepkom), a onda se vrh zabode u drugi kraj. Oba štitnika opisana u ovom poglavlju mogu se, kao i sledeći koji predstavljamo, koristiti za varalice montirane na džig udice, ali i za one na vorm udicama i svim ostalim jednokrakama.

ŽICA ILI KRUTA PLASTIČNA NIT. Malo više posla ima oko štitnika od elastične žice (prečnika od oko 0,5 do 0,7-0,8 mm, npr. prohromske) ili neke krute sintetičke niti (npr. od ribaće četke, metle ili od debelog fluorokarbona ili najlona). Najpre treba na jednom ili dva mesta probušiti glavu džiga blizu ušice (što potpisnik ovog teksta radi, pa ubaciti elastičnu žicu ili krutu sintetičku nit ili nekoliko njih u (svaku) rupu zaliti običnim brzosušećim lepkom, onim u gelu ili epoksidnom smolom. Ugao pod kojim štitnik stoji u odnosu na vrat udice i njegova debljina utiču na ponašanje štitnika, tj. na njegovo savijanje i otkrivanje udice. Kao što je već rečeno, nijedan štitnik nije jednako efikasan za sve situacije i ne obezbeđuje potpunu zaštitu, ali će vam onaj primeren konkretnim uslovima svakako pomoći da smanjite broj kidanja i omogućiti da lovite na teškim terenima, sa mnogo prepreka, koji po pravilu kriju najveće ribe, a većina ribolovaca ih zaobilazi u širokom luku.

Tekst i foto: Dragan Milošević

Dodatne fotografije: Vladimir Stakić, Slobodan Neševski

The post Od žice do gumice – DIY weedless montaže first appeared on Sportski ribolov.

The post Specifičnosti sluha kod riba – naučna otkrića first appeared on Sportski ribolov.

The post Zaštita od kačenja džiga uz pomoć obične gumice – Rubber band weedless jig first appeared on Sportski ribolov.

Back to basics

Understanding Zander Behaviour and Habitats
Zander are known for their elusive nature and can be found in a variety of freshwater habitats, including rivers, lakes, and reservoirs. Knowing where they like to hide and hunt can significantly increase your chances of a good catch. They prefer deep waters with plenty of cover, such as submerged trees, rocks, and vegetation. Understanding their behaviour is crucial for successful fishing. Zander are most active during dawn and dusk, which are the prime times for fishing. They tend to hunt in schools and use their sharp vision to spot prey in low-light conditions. An important aspect of successful zander fishing is the understanding of the fish's behaviour and habitat preferences. Zander are known to be ambush predators, often lurking in areas with cover, such as submerged logs, underwater ledges, or aquatic vegetation. Anglers who can identify these prime feeding locations and present their baits or lures naturally and stealthily are more likely to encounter and hook these elusive fish. Furthermore, the timing of the fishing trip can also play a significant role in the success of Zander anglers. Zander are known to be more active and aggressive during certain times of the day, such as the early morning and late afternoon/evening hours, as well as during periods of low light or overcast conditions.

The post Top Tips and Tricks for Successful Zander Fishing first appeared on Sportski ribolov.

The post Ubijena reka first appeared on Sportski ribolov.

Poneo sam i čitav arsenal šedova i tvistera, lasti, pa i po koju glavinjaru, iako nije teren za njih. Ono što je specifično za ovakva divlja mesta, neposećena, nedirana jeste da udarac imaš na prvi ili drugi zabačaj. I to bude oštar, odsečan udarac, bez mrljavljenja, jer i ti si njega iznenadio. Ni on tebe, tj. kedera serviranog „na tacni“ nije očekivao da mu prođe ispred nosa. Aleksandar je šnirao kedere zavlačivši vrh u samu kičmu (provuče vrh kroz usta kedera, okrene ga, i blago savije telo kedera i udicu probode kroz stomak do kičme). Dakle, kao kada biste šeda šnirali na vorm udicu, vrh udice ostaje u mesu, na par milimetara ispod kože kako bi nakon kontre udica probila i ubola tvrda nepca smuđa, pogotovo u većoj dubini i džig glavama koje su u proseku na ovom terenu i ovog vikenda, išle od 21 do 35 gr. Klasične džig glave su u pitanju. 

Ja sam šnirao kedera provlačeći vrh pod kožu, sa boka kedera, a ne kroz sredinu stomaka kao što je to radio Aleksandar. Tako se udica još brže i lakše otvarala, pa sam samo nežno „milovao“ panjeve i vodio vrlo oprezno. Na toj težini olovnih glava imao sam udice sa debljom žicom koje su lakše cepale meso nežnih kedera.  Jaka voda je nabijala glave u obalu i tu nije bilo mnogo pomoći. Prvog smuđa dobija kolega, lep, oko kilogram i po, borben i kaže da je udario kao čekić. Ja imam neke kako ih ja zovem, neodlučne, ili su sitniji, a možda je i bandar, jer juri i kucka, čvrk, za čvrkom. Smanjujem glavu, dajem mu više vremena, smanjujem čak i udicu, stavljam manjeg kedera, i ništa. Isto ponašanje, isti rezultat. Silikon još ne diram iz kutije. Aleksandar je jednostavno imao sreću, bacio mu je na glavu, a i imao je, iskreno bolje mesto u čamcu u odnosu na poziciju na vodi i u odnosu na mene.

Nakon skoro sat vremena i jednog smuđa, menjamo mesto. Prečešljali detaljno ovo, i krećemo na suprotnu obalu ovog rukavca, gde je još gori krš, ali je pliće, slabiji protok, i zavetrina je, ne duva ovako jak vetar kao sa ove strane. Dok Aleksandar vozi čamac, vidim da mi je ostalo još možda pola sata memorije na akcionoj kameri, ali kako sam pošto poto želeo da imam bilo kakav snimak neke akcije, uzimam telefon i nastavljam da snimam njime. Prvog smuđa sam upecao sedeći i držeći između nogu, mobilni koji snima zamaranje. Još u toku vožnje sam zamenio kedera čiburaškom i šedom, tj. silikonom. Prvi, drugi, treći zabačaj, precizno uz panjeve koji vire iz vode, i udarac za udarcem. Koliko mi je samo nedostajao taj osećaj ribe na štapu, i njegov kratki odsečni udarac. Nemoj snimati tako da se vidi mesto – rekao mi je kolega. Okreni se suprotno, ili slikaj ribu u čamcu, ili dok je u vodi, pored čamca, zamoren i spreman za prihvatanje. Lakše reći, nego učiniti. Prvo nisam želeo slikati ribu koja leži na starim daskama, među našim kantama, torbama, štapovima, drugo, kada je slikanje u pitanju, trudim se da ribu mučim što manje i da je u rukama, van vode, držim što kraće vreme.

Ipak, slikao sam par dobrih slika. Prelep dan, nije padala kiša, iako su je najavili, i osim vetra sa one strane ovog rukavca i jake vode koja se bistrila, nije bilo drugih smetnji. Neobično topao dan u kome su se smenjivali periodi sunca i oblaka. Ja sam imao tri komada, jednog oko mere, i dva lepa, jedan dobro preko kilogram, i jedan oko dvojke. Želeo sam nešto veće i kako mi se teren činio pravi štučiji, uz pliću vodu, panjeve, travu uz obalu, i slabiji protok, stavljao sam sve veće, duže šedove, smanjujući težinu glava i vodeći paralelno uz obalu na svega dva metra od obale. Međutim, ovde se nije javila ni jedna, što ne znači da neće ovih dana.

Sve ribe sam vratio nazad u vodu, dok je Aleksandar poneo dva komada oko kilogram, kilogram i po, za večeru. Već planiramo novu ekspediciju, doduše, dok ovo pišem pada prvi sneg ovog decembra, ali to me naravno neće omesti u mojoj nameri, naprotiv. Ovog puta ću se još bolje pripremiti, jer sada već poznajem teren. Takođe, forsiraću drugačije montaže kedera, o kojima ću, nadam se i pisati, već koliko u sledećem ili onom tamo, broju lista Ribolov, ali i silikon, brže i češće menjati mamce i mesto. Ovo je teren gde su periodični ali konkretni „cugovi“ i gde se riba ovom tehnikom traži, a ne čeka se i ne češlja se teren predugo i bez potrebe. To je ujedno i zaključak koji sam po ko zna koji put u životu utvrdio loveći na ovakvim divljim, neposećenim, skrivenim i teškim terenima.

Autor teksta :

Dragan Milošević

The post Lagano češljanje panjeva – muvanje i džigovanje smuđa first appeared on Sportski ribolov.

Mašinica ima 2+1 ležaj, i jednostavne je konstrukcije, ima klasičnu, uobičajenu tzv. S krivu oscilacije špulne, tako da sam tu i očekivao da pronađem uzrok problema. Pored ovog mehanizma oscilacije, postoji recimo i mnogo složeniji tzv. wormshaft ili beskonačni vijak, koji se ugrađuje uglavnom u skuplje mašinice gde se zahteva bolje slaganje najlona i strune, recimo varaličarske i šaranske mašinice. Ova mašinica je imala mesingani robusni pinion, mašinski obrađen, debelu čeličnu osovinu, pogonski zupčanik takođe solidne debljine, liven pa naknadno mašinski obrađen i mogu reći da s obrzirom da je mašinicom pecano teškim sistemima, i izvađeno par lepih riba, za tih par meseci upotrebe koliko je intenzivno korišćena, pogonski zupčanik, srce svake mašinice, a ni pinion nisu pokazivali prevelike znake istrošenosti, dakle, u pitanju je kvalitetnija legura tih elemenata.

Naleže na pinion sa oko 70% površine svojih zuba, nema onog prevelikog, osetnog lufta, (inače, neki luft mora postojati, inače ne bi bilo rotacije i to važi za apsolutno svaki element na mašinici koji se rotira. Čak ni kuglice u lageru nisu zadihtovane za zidove lagera, već postoji neki međuprostor.)  Tako da za taj cenovni rang mašinice od 25 evra, i ostalim karaktertistkama koje sam već nabrojao imamo jednu zaista solidnu mašinicu koja itekako može poslužiti za dubinku, fider, plovak još bolje, ali ipak nije neko rešenje na duže staze i ozbiljniji ribolov na težim terenima, npr. u panjevima, gde je potrebno čupati ribu i sa težim sistemima, kederima, varalicama koje stvaraju preveliki otpor, težim olovom za dubinku ili težim hranilicama, itd. Ugradnjom dodatnih ležajeva bi dobili na dugotrajnosti i lepšem, mekšem radu ali ne toliko i na samoj snazi mašinice.

Snagu mašinice pre svega određuje njen prenos, konstrukcija, debljina glavne osovine, snaga kočnice, materijal i način obrade pogonskog zupčanika (livenje, mašinska obrada, hladno kovanje itd.), materijal kućišta itd.  U jednom od prethodnih brojeva sam pisao o bespotrebnom bušenju kućišta pa čak i pogonskog zupčanika kako bi se smanjila težina mašinice i naravno da je sve to uticalo na njenu snagu da izdrži opterećenje i popusti pod ribom. Zupčanik koji je bio izbušen zbog smanjenja težine je naravno pukao, stopa mašinice takođe, a radilo se o inače metalnim mašinicama iz srednje visoke i više klase marki Daiwa i Fin Nor. Kod ove mašinice je na žalost,  pukao element koji nije bio oslabljen na taj način, ali je imao drugih mana. Radi se o osovini gonjenog zupčanika, koja je sastavni deo kućišta mašinice, kao i kod ovog modela, najčešće od ABS plastike (iako ih zovu grafitnim, one to nisu, najčešće, ili su neka mešavina ili kombinacija materijala, plastično ovo, grafitno ono, kao i kod metalnih mašinica, gde je česta kombinacija sa grafitnim rotorom zbog opet famoznog smanjenja težine, boljeg balansa rotora, manjeg opterećenja mehanizma sopstvenim elementom, itd.)

Dakle, osovinu je jednostvano bukvalno isekao ili od motanja zagrevao gonjeni zupčanik koji je od legure cinka i vremenom oslabio taj deo koji je u jednom trenutku, pod velikim opterećenjem pukao. Eventualno rešenje ovog problema bilo bi ušrafljivanje ovog dela, sa tim što bi glava šrafa morala da bude spuštena da ne smeta bloku oscilatora koji nosi osovinu. Mogao bi se onda ugraditi i ležaj tako što bi se proširila rupa gonjenog zupčanika i našao neki odgovarajućeg prelnika za osovinu, ili bar biksna, makar i od teflona. Ugradnjom ovih elemenata bi dodatno smanjili trenje i zagrevanje koje se bez njih direktno prenosi na ovaj element kod svih modela kod kojih je ovako rešen. Velika šteta za ovaj model, sve jako, utegnuto, ležajeve smo mogli i sami dodati umesto biskni, ali na ovoj osovini teško da je druga intervencija moguća osim ove, a nije ni isplativa jer je reč o zaista jeftinoj mašinici, gde će se iskoristiti špulna, ručica, vođica, zdrav  pogonski zupčanik, itd. Računajte da 99% mašinica sa 2+1 ili 3+1 pa i 4+1 ležajem ima ovako rešen gonjeni zupčanik. Pitanje je samo koliko je materijal kućišta snažan i zidovi osovinskog dela gonjenog zupčanika. Naravno, da je kućište mašinice metalno, tek tada ne bismo imali ovakvih problema, čak i da nema ni ležaja ni biksni, i dokaz za to su mnoge stare, gore već pomenute Daiwe, ali i Šekspiri, Flegeri, Dam-ovi, Silstar mašinice, itd…koje traju do danas a stare su preko 30 godina.

Autor teksta :

Dragan Milošević

The post Slaba tačka usred zupčanika first appeared on Sportski ribolov.

Hobi punih 39 godina (od 1987. god.). S obzirom da je Riborevija bila prva novina koju sam čitao kao dete, logično je da sam tada maštao da se jednog dana i ja pojavim u nekoj od takvih priča… To se i desilo, sasvim neplanirano, 30 godina kasnije. Neko vreme sam bio stalni saradnik lista “Ribolov“. Sada pišem kada nađem vremena. Moje tekstove i slike možete videti ovde na sajtu i biće ih još…

Pozdrav svima i bistro!

Dragan Milošević

(12. Decembra 2022. @ 20:23:20)

The post Hypnotizing fish since 1987. first appeared on Sportski ribolov.

Šarani zvuk spomba uglavnom vide kao pozitvnu stvar, a ne kao opasnost. Na popularnim komercijalama sa dobro popunjenim fondom populacije šarana, često ćete morati da koristite spomb da bi ribe uopšte i došle i ušle u vašu zonu hranjenja, a kada stanete sa prihranjivanjem, one će otići na drugo mesto. Razmislite da li ste na takvoj vodi i ako jeste, slobodno rizikujte, jer vam se može samo isplatiti trud. Rizik je kada se radi u pogrešno doba dana, ili neprekidno, bez pauza, ali ne i kada se ne hrani na ovaj način uopšte. Pomaže i koristan je pristup hranjenja “malo-i-često”, udaranje najlona ili konca o klipsu i “razbijanje hrane” (rasipanje) umesto da konstantno i često bombardujete isto mesto, u “istu tačku”. Nemojte se plašiti spombova, oni su veoma korisni alati, kada se nauče koristiti pravilno, u pravom trenutku i na pravom mestu.

Pogledajte recimo, Prologic Airbomb. Izbegli su udarac punog spomba o površinu vode, i u isto vreme rasuli primamu na širem delu ciljanog područja od klasičnog spomba. Odličan je za plitke terene, ima mehanizam koji izuzetno dobro funkcioniše i ne otvara se prilikom udarca o površinu vode, već u vazduhu, kad najlon stigne do klipse na špulni i povratnim zatezanjem poput bumeranga povuče i otvori mehanizam u “vazdušnoj bombi” dok je ona još u vazduhu, neposredno iznad površine vode. Po tome je Airbomb i dobio ime.

Autor teksta i naslovne fotografije :

Dragan Milošević

The post Taj galamdžija spomb – plaši li on šarana i drugu ribu ili ne ? first appeared on Sportski ribolov.