Malo je toga poznato o pravoj ishrani štuke (Esox lucius) u potpuno prirodnim, netaknutim vodenim staništima na Balkanu. Odeljenje za Ekologiju, Fakulteta Nauke i tehnologije, grada Debrecina u Madjarskoj i “Natura” – udruženje (društvo) za proučavanje i zaštitu prirode su izvršili obimno istraživanje na ovu temu i došli do veoma zanimljivih zaključaka. Jedan od retkih naučnih radova koji obrađuje ishranu štuka u našim otvorenim vodama, tj. u njihovoj prirodnoj sredini, a ne u laboratorijskim uslovima, i objavljen je 2014. godine. U razdoblju od 2006. do 2010. godine, ulovljeno je 528 primeraka štuke na 20 lokacija u tri različita vodena staništa. Štuka je lovljena udicom minimalno četiri puta mesečno. Štuke su uglavnom hvatane u jesen, sa najviše ulova u oktobru. Osim toga, u jesen je zabeležen i njen najveći intenzitet hranjenja u smislu količine i intervala između uzimanja hrane. U želucima štuka pronađeno je ukupno 15 vrsta riba koje su joj poslužile kao plen.

Najčešća riba plen bila je babuška (Carassius auratus gibelio), sledile su bodorka (Rutilus rutilus) i uklija (Alburnus alburnus). Zaključeno je da se sastav ribljeg plena i udeo kičmenjaka i beskičmenjaka u plenu uglavnom razlikuju od drugih istraživanja, verovatno zato što su istraživana područja bila geografski različita. Štuka, jedan od top predatora u našim vodama, ali i Evropi, Aziji i Americi i hrani se gotovo isključivo ribom. Ona je usamljeni lovac za razliku od smuđa koji češće napada u grupama, gde su izuzetak veći primerci smuđeva koji su, takođe usamljenici, ili idu u paru, mužjak i ženka.

Štuka naseljava slatkovodne sporotekuće reke, jezera, bare, kanale severne zemljine hemisfere. Ima veoma važnu ulogu u održavanju ekosistema voda. Zajedno sa ostalim grabljivicama u našim vodama utiče na broj vrsta riba ali i njihovu ukupnu zastupljenost. Morfološki i anatomski posmatrano, štuka je prava grabljivica. Kratak jednjak, veliki želudac i kratko zadnje crevo ukazuju na tipičnog mesojeda. Zanimljivo je ali i veoma poznato našim ribolovcima, koji su to otkrili čisteći štuke, da je njen želudac sposoban progutati plen njene sopstvene veličine, pa i veći.

Gotovo jedina prepreka da bi progutala toliki plen joj je raspon vilica. Mlade štuke, veličine do 50mm se hrane isključivo nižim vrstama člankovitih životinja u vodi, sićušnim planktonskim rakovima i insektima. Kako raste, njen plen postaju najpre manje ribe ali i drugi beskičmenjaci i kičmenjaci. Maksimalna veličina njenog plena raste srazmerno sa njom, ali i velike štuke itekako umeju da pojedu i manji plen, tako da ta relacija nije uvek pravilo. Zaključak je da njen izbor zavisi pre svega od ponude hrane.

Raniji pogrešan zaključak je bio da je štuki kanibalizam ponašanje isključivo zbog hrane, međutim, temperatura i njene razlike, kao i nedostatak mesta za sakrivanje, (prirodnih skloništa u vodi), ali i poznati teritorijalni princip, tipičan za ovu vrstu, dovode takođe do kanibalizma, što je takođe veoma zanimljivo otkriće i potvrda sumnji. Štuka se hrani i pticama i manjim sisarima koji se nađu u vodi. To su uglavnom ptice koje žive pokraj vode, plivaju i love ribu, poput patki, gnjuraca, ronaca, vodomara, i sl. Hrani se takođe, u izvesnoj meri i miševima i pacovima i drugim životinjama koje se nađu u vodi.

Za teritoriju ovog istraživanja uzeta je Vojvodina, Dunav, njegove pritoke i izliveni delovi koji čine manje ili veće bare, i jezera, zatim mreža kanala Dunav-Tisa-Dunav, jezera i bare nakon povlačenja Dunava posle izgradnje brane, i nakon povlačenja Tise. Vojvodina je savršeni teren za ovakvo istraživanje. Ispresecana vodenim, sporotekućim i stajaćim površinama, bogatim vodenom vegetacijom, ona predstavlja gotovo idealno stanište ove grabljivice.

U lovu štuka za ispitivanje korišćeni su i prirodni i veštački mamci. Beleženi su dimenzije ribe, datum ulova, doba dana, mesto ulova i pol ribe. Sadržaj želuca svake jedinke je snimljen. Ukupno je ispitano 528 primeraka, i to prosečne veličine između 45 cm i 51,9 cm, a prosečne težine između 728 i 1219.1 grama. Zanimljivo je da je broj ženskih jedinki bio veći od broja muških, i to 338 ženskih na prema 190 muških jedinki od ukupnog broja ulovljenih štuka.

Anatomski, između mužjaka i ženki su postojale uvek razlike u obliku i dimenzijama, dok je težina između njih manje varirala. Najveći broj ulovljenih štuka bio je u mesecu oktobru, dok je najniži zabeležen u dubokoj zimi, kasnom proleću i februaru mesecu. Iz sadržaja stomaka svih ispitanih primeraka, utvrđeno je sledeće : najčešći plen bio je Carassius auratus gibelio ili babuška – melez. Kanibalizam je zabeležen u manjem procentu od očekivanog, 3,4 % od ukupnog broja ispitanih primeraka, 6,9 % sadržaja je obeleženo kao grupa “drugih vrsta riba kao plena “, i u nju spadaju : Deverika – Abramis brama, Šaran – Cyprinus carpio, Amur – Ctenopharyngodon idella, Balavac – Gymnocephalus cernuus, Tolstolobik – Hypophthalmichthys molitrix, Patuljasti somić-cverglan – Ictalurus nebulosus, Bezribica ili Amurski čebačok – Pseudorasbora parva, Smuđ – Sander lucioperca…

U samo 1,7 % ispitanih jedinki nađeni su kičmenjaci, poput miševa i pacova, žaba. Nakon babuške, najbrojniji plen nađen u želucima ispitanih jedinki bila je Rutilus Rutilus – bodorka,
zatim, Alburnus Alburnus – Uklija, kaugler ili i samo keder kod nas, zatim Gavčica, (gorčak, platičica, plavujka…) – Rhodeus sericeus, zatim Lepomis Gibbosus – sunčica, zatim Crvenperka (Scardinius Erythrophthalmus) i na kraju, pomenuti kanibalizam u malom procentu. U sadržaju određenog manjeg broja primeraka, pronađena je i sopstvena vrsta – Esox Lucius – štuka.

Ulovljeni veći broj ženskih jedinki ukazuje na njihovu veću i češću potrebu za hranom, ( češće su od mužjaka napadale naše mamce ) što je naročito došlo do izražaja nakon mresta jer je to energetski zahtevan biološki proces za ženke. Međutim, vreme mresta često varira u odnosu na geografske zone. Engleska istovetna studija pokazuje suprotno, po njihovim naučno-istraživačkim radovima u ovoj oblasti, štuke su se intenzivno hranile tokom leta i jeseni, za razliku od ove studije koja pokazuje da su od maja do kraja jula meseca, zatim meseca decembra i meseca februara najređe uzimale mamce.

Dolaskom babuške (Carassius auratus gibelio) iz Kine, u drugoj polovini 20. veka, u Evropu, i njeno brzo razmnožavanje i širenje u svim vodama uticalo je na to da postane jedna od glavnih vrsta na meniju. Zanimljivo je da jedna nemačka studija iz 1991. god. iz ove iste oblasti i tematike, pokazuje da je štuka radije jela crvenperku tokom leta, a zatim sunčicu kako se bližila jesen. U Engleskoj, zanimljivo, štučiji glavni meni čine najpre bodorka, zatim grgeč, pa evropska jegulja (Anguilla Anguilla).

U nedostatku ribe, štuke se prilagođavaju situaciji i jedu ono što se može naći u vodi, a poznato je i da veoma dugo mogu opstati samo na beskičmenjacima, poput insekata. Zaključak ispitivanja je da se periodi intenzivnog hranjenja štuka razlikuju među različitim geografskim područjima, kao i da se razlikuje plen kojim se hrane. Plen se razlikuje usled razlika u vrstama ali i zastupljenosti vrsta kojima se štuke hrane na različitim geografskim područjima, te je najčešće zastupljena vrsta u nekoj vodi i najčešće na meti ovog predatora.

Ovo je veoma važan zaključak i on potvrđuje ono što su i naši ribolovci sami, empirijski vremenom zaključili, a to je da je najbolji živi mamac za štuku ona riba koje u nekoj vodi najviše ima. Procenat beskičmenjaka i kičmenjaka pronađenih u sadržaju želudaca ispitanih jedinki je bio sličan kao i u drugim studijama iz drugih geografskih područja u Evropi, što je takođe važan zaključak jer pokazuje da štuka ipak preferira ribu kao plen u odnosu na sva ostala živa bića u vodi.

Odeljenje za Ekologiju, Fakultet Nauke i tehnologije, grad Debrecin, Madjarska
Natura – udruženje (društvo) za proučavanje i zaštitu prirode ,
Milana Rakića 20, SRB-25000 Sombor

Species: E. lucius
Class: Actinopterygii
Family: Esocidae
Order: Esociformes
Genus: Esox
Phylum: Chordata
Kingdom: Animalia

Lobanja pronađena na obali reke Cherwell u mestu Oxfordshire, 2013. godine, za koju stručnjaci ihtiolozi tvrde da je bila štuka (Esox lucius – Northern pike) teža od svih dosadašnjih rekorda, dakle dobro preko 50lbs, i stara oko 20 godina. Samo ona meri “one foot long”, dakle oko 30 cm, pa se može pretpostaviti kolika je to riba bila dok je bila živa. Peter Money, čovek koji ju je pronašao je isprva mislio da pripada mrtvom jelenu.

Autor teksta (preveo i dopunio) :
Dragan Milošević

The post Istraživanje ishrane štuka u Srbiji first appeared on Sportski ribolov.

Zvanično Od 1997.

Naša priča počinje ranih 80-ih kada smo počeli uvoziti ribolovni pribor u Finsku. Sarađivali smo sa mnogim kompanijama poput Veniard-a, Shakespeare-a i Bruce & Valker-a. Devedesetih smo povećali portfelj i dalje predstavljali mnoge poznate američke brendove kao što su GLoomis, Scott, Hodgman i Scientific Anglers. Bila su to uzbudljiva vremena, imali smo puno energije i mnogo novih ideja o tome kako drugačije postupiti kako bi odgovarali evropskom tržištu. 1997. godine, uz našu široku stručnost i strast za razvojem vlastitih proizvoda, podržana odličnom korisničkom uslugom, rođen je Vision. Od tada smo postali glavni brend mušičarenja u celoj Evropi i širom sveta. Danas imamo kupce i članove tima u preko 40 zemalja širom sveta.

Pokušavajući da spasimo prirodu :

TOLIKO STE BLIZU PRIRODI DOK MUŠIČARITE, DA JE KAČENJE RIBE SAMO DEO IZAZOVA. TREBA I DA RAZUMETE ŽIVOT POD VODOM. TO JE ONO ŠTO VAS ČINI PROFESIONALCEM. RAZUMEVAJUĆI PREDNOSTI I PROBLEME NAŠIH VODA. ŽELITE DA IH ZAŠTITITE I SPASITE, ALI U ISTO VREME SE DEŠAVA I DA IH OŠTETITE.

Naša kompanija je u istoj poziciji. U dizajniranju i proizvodnji mušičarskog pribora mi ne štitimo naš svet. Jedino što možemo učiniti u ovoj situaciji je da odgovorno proizvodimo svoje proizvode i širimo dalje priču o ovim vodama. Takođe moramo shvatiti da u mnogim od ovih voda treba manje loviti ribu. Stoga postoji veliki razlog za istraživanje novih relativno nelovljenih vrsta poput smuđa i štuke kako bi se oslobodio deo pritiska na prirodnu sredinu. Naša kompanija ne može spasiti svet, ali možemo pomoći time što ćemo pričati o važnosti zdravih voda i ribe.

Takođe možemo podržati organizacije koje rade na istom cilju. Kada je reč o našim proizvodima, uvek se trudimo da pronađemo najekološkije moguće rešenje za našu kompaniju i kupce. Naša poslednja akcija je smanjenje količine plastičnih kesa i plastificiranih kutija koje koristimo u proizvodnji. Većina naših struna i predveza sada su upakovane u kartonske kutije koje se mogu reciklirati sa eko-štampanjem. To košta više novca, ali verujemo da smo svi spremni za to. Naše strune su napravljene bez ekološki štetnog plastičnog jedinjenja PTH koje se još uvek često koristi u mnogim poznatim proizvodima drugih brendova. Uživajte u godini boraveći što vise na vodi i setite se da je važan deo ovog sporta uloviti manje a gledati više.

Team Vision

Aktuelni katalog “Vision Fly Fishing 2021.”  možete prelistati na ovom linku.

Autor teksta: Dragan Milošević
www.sportskiribolov.com

The post VISION – Vizija u mušičarenju od 1981. first appeared on Sportski ribolov.

Predstavljam vam model štapa pod imenom Nanoflex G2, čime je DAM naglasio da se radi o drugoj generaciji ovih štapova – G2, dok će na kraju testa ovog modela biti reči i o novom NANOFLEX PRO modelu. Retko ko nije video snimak od pre nekoliko godina, koji se zove “nesalomivi štap za ribolov” prevedeno sa engleskog jezika i koji se i dalje može videti na jutjubu. Čovek na viljuškaru ovim štapom diže sa podloge ogroman teret a snažni štap se savija skoro do haltera. Radi se o specifičnoj nano tehnologiji izrade blankova gde se na nivou molekularne strukture često dodavanjem nano čestica (Silica eng. u prevodu : Silicijum dioksid, je silicijum-oksid hemijske formule SiO₂, koji se najčešće nalazi u prirodi kao kvarc i u različitim živim organizmima. U mnogim delovima sveta silicijum dioksid je glavni sastojak peska.) u osnovni karbon blanka i tako dobijaju neverovatno snažni i oštri štapovi za svoju debljinu blankova, njihovih zidova i ukupnu težinu. Nanotehnologija je polje istraživanja i inovacija koje se bave izgradnjom „stvari“ – uglavnom materijala i uređaja – na skali atoma i molekula. Nanometar je milijarditi deo metra: deset puta veći od prečnika atoma vodonika. Prečnik ljudske dlake je u proseku 80.000 nanometara.  To praktično znači da Nanoflex može podići čak 200 puta veću težinu od svoje maksimalne težine bacanja, tako da na primer model težine bacanja 20-50 gr. može podići čak 10 kilograma ! Blank kod Nanoflexa G2 čini kvalitetni TC30 karbon u nanotehnologiji. Štapovi su na prvi pogled, tankih i tamnih blankova veoma zanimljive završne obrade, jer je površina hrapava na dodir i diskretno prošarana celom dužinom pa odaju utisak mnogo skupljih modela. U ruci lagani i dobro izbalansirani, ovi modeli pokrivaju skoro sve vrste varaličarenja, od lajt varijanti do teškog varaličarenja. Rukohvat je delom klasičnog “old school” dizajna, od kvalitetne plute sa tzv.rubbercork (mlevena pluta pomešana sa lepilom) end kapom koju od osnovne plute odvaja metalni prsten – separator, i ergonomski je oblikovan, a delom osavremenjen jer je gornji deo rukohvata ujedno i navojni deo haltera za mašinicu, što je detalj koji se viđa kod novijih modela. Halter je presvučen gumom, vrlo kvalitetan i prijatan i ne kliza čak ni kod vlažnih ruku i čvrsto drži mašinicu. Štapovi se rade u dužinama : 2.1 m, 2.4 m, 2.7 m, 3 m i na kraju model Salmon Ace u dužini od 3.6 m. Model od 2.1 m se radi sa težinom bacanja 7-21 gr, i 10-30 gr, dok se 2.4 m radi u 10-30, 14-40, 20-50 gr. Model od 2.7 m 10-30 gr, 14-40, 20-50 i 30-80 gr, a 3- metraš 10-30, 14-40, 20-50, 30-80 i 50-100 gr. Najduži model, Salmon Ace radi se samo u dužini od 3.6 m i težini bacanja 50-150 gr. i on je casting model, kako sam naziv kaže namenjen varaličarenju salmonida-lososa.

Autor teksta je testirao dva modela, kojim se pokrivaju dobrim delom većina situacija na našim vodama i to su 2.7 m na 20-50 gr, koji je kataloški težak 200 grama i 2,7 m sa težinom bacanja 30-80 gr. koji je po katalogu teži samo 5 grama od prethodnog i ima 205 gr. Prvi model 2.7 m i 20-50 gr, ima odličan balans sa mašinicama veličine 3000 i 4000, težina 300 do 350 gr, i nalazi se odmah na kraju samog gornjeg rukohvata. Štap je snažan, oštar, i akcije između medium i medium fast. Spoj je put over tipa, kao i kod svih ostalih modela, što meni lično i odgovara. Ima 8+1 kvalitetnih jednostopalnih DAM-ovih SIC provodnika sa masivnim ramovima. Montažom lakših provodnika, siguran sam da bi ovaj model imao još brži odziv vrha. Najpre sam štap testirao onim varalicama za koje mi se učinio najpodobnijim : silikoncima, metalnim varalicama i glavinjarama. Snaga “na suvom” nije me prevarila , što je čest slučaj kod novih modela, i Nanoflex 2.7 na 20-50 gr.se igrao sa džig glavom od 20 grama na Dunavu u jakom toku, na nekih 40-50-ak m udaljenosti. Detekcija fantastična, snage za kontru u tvrda nepca smuđa na pretek. Prešao sam odmah na znatno težu glavu 25 gr i dobio sličan rezultat, štap je imao snage i za još. Rekao bih da je maksimum za udoban džig ovim modelom oko 30 grama što zaista retko koji 50-gramac može. Prešao sam na mirniji teren, i u jednom limanu ispitivao “donji prag” osetljivosti. 10 grama sa koncem debljine 0.14 se sasvim lepo detektovalo, na pristojnoj udaljenosti od nekih 30-ak i više metara. Siguran sam da bi sa tanjim koncem još spustio ovu donju granicu, koja je prilično subjektivnog karaktera i naravno zavisi dosta od terena i podloge : kamen, pesak, muljevito dno itd. Što se metalnih varalica tiče, leptire veličine 4 je odlično vodio, bez mučenja, kao i kašikaste varalice do 25 gr, koje sam kod sebe u tom trenutku imao. Glavinjare od 20 grama, takođe, ubedljivo i bez mučenja, pa sam stekao utisak da bi mogao i nešto teže, do 25 grama. Na kraju sam uzeo i voblere, i uz malo vežbe sa ovako snažnim i oštrim štapom pronašao tehniku zabacivanja Rapala od 9 do 11 cm, srednjeronaca pre svega, mada sam ga isprobao i dubokoroncima tih dužina. Naravno da vođenje ovih voblera nije bio problem za snažnog Nanoflexa. Primetno je da vam preterano snažna kontra kod ovakvog štapa nije potrebna jer zbog oštrine blanka najveći deo posla odradi on sam, osim naravno ako niste na maksimumu težina varalica koje sam isprobao i negde u jakom toku i većoj dubini. Na ribi se ponaša neočekivano, te ovaj kruti i oštri blank dobija dušu i pravi skoro parabolu, amortizuje njene udare i begove, odlično drži ribu i umara je pa nema spadanja sa udice. Nanoflex 2.7 m i 30-80 grama je nešto jači od modela 20-50 gr, ali ne previše. Kod njega se čitav spektar varalica u smislu težina može podići za nekih 10-ak grama, dakle džig glave oko 35 gr, kašike 30-ak grama, leptiri za broj veći, 5-ice, i glavinjare oko 25 do 30 grama. Štap je odličan za džig i glavinjare iz čamca na zahtevnijim terenima, u snažnijem toku i većim dubinama. Donji prag osetljivosti ovog modela, sa koncem iste debljine, bio je 14 grama, ali sam siguran da na tvrdom terenu i tanjim koncem može i ispod toga, na nekih 10 do 12 grama. Oba modela pokrivaju srednje teško i teže varaličarenje većine grabljivica na našim vodama : bucova, smuđa, štuke a ne boje se ni malo ni našeg soma.

Najnoviji model Nanoflexa iz ove godine, model NANOFLEX PRO, predstavlja treću generaciju ovih štapova unapređenih karakteristika. Blank je kod ovog modela od TC24 karbona u pomenutoj nano tehnologiji, na koji su montirane lakše SEAGUIDES (“lightweight” po katalogu) vođice, sa rukohvatom od kvalitetne plute i takođe rubbercork (mlevena pluta pomešana sa lepilom) end kapom, dok je gornji deo rukohvata kod novog modela od EVA pene sa takođe rubbercork završetkom.  Svi modeli su lakši od prethodnika za 10-ak grama i po proizvođaču brži i osetljiviji nego ikada. Prethodni model se pokazao kao “best buy” najbolja kupovina u svojoj klasi, i jedan od štapova koji me je prijatno iznenadio kako uživo tako i na terenu i koji sa zadovoljstvom koristim, te od ovog novog NANOFLEX PRO modela očekujem i više.

Autor teksta: Dragan Milošević
www.sportskiribolov.com

The post Povratak nesalomivog – DAM NANOFLEX PRO first appeared on Sportski ribolov.