Dragan Milošević | Sportski ribolov

Informacije o stanju voda na dan 27.02.2026.

Dragan Milošević — Fri, 27 Feb 2026 14:36:18 +0000

Vodostaj Dunava je u porastu sa tendencijom porasta naredna četiri dana.
Vodostaj Tise je u porastu sa tendencijom porasta naredna četiri dana.
Vodostaj Save je u opadanju sa tendencijom manjeg opadanja naredna tri dana.
Vodostaj Velike Morave je u stagnaciji i manjem opadanju sa tendencijom stagnacije naredna dva dana.
Vodostaji na Dunavu i Savi u domenu srednje visokih i srednjih, na Tisi u domenu srednjih, a na Velikoj Moravi u domenu srednje niskih vrednosti za ovo doba godine.

Temperature vode na rekama u Srbiji kreću se:
Na Dunavu oko 5.2 °S, na Savi oko 8.0 °S, na Velikoj Moravi oko 5.1 °S, na Tisi oko 5.8 °S i na banatskim vodotocima oko 6.2 °S, što je iznad prosečnih vrednosti temperatura vode za ovo doba godine.

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD
B e o g r a d

ODELjENjE ZA HIDROLOŠKE PROGNOZE

The post Informacije o stanju voda na dan 27.02.2026. first appeared on Sportski ribolov.

Informacije o stanju voda na dan 25.01.2026.

Dragan Milošević — Sun, 25 Jan 2026 23:15:14 +0000

Vodostaj Dunava je u manjem opadanju i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg porasta naredna četiri dana.
Vodostaj Tise je u stagnaciji sa tendencijom stagnacije naredna četiri dana.
Vodostaj Save je u opadanju sa tendencijom manjeg opadanja i stagnacije naredna tri dana.
Vodostaj Velike Morave je u manjem opadanju sa tendencijom manjeg opadanja i stagnacije naredna dva dana.
Vodostaji na Dunavu su u domenu niskih i srednje niskih, na Savi u domenu srednjih i srednje niskih, na Tisi u domenu srednjih, a na Velikoj Moravi u domenu srednje niskih vrednosti za ovo doba godine.

Temperature vode na rekama u Srbiji kreću se:
Na Dunavu oko 1.1 °S, na Savi oko 3.0 °S, na Velikoj Moravi oko 2.8 °S, na Tisi oko 0.4 °S i na banatskim vodotocima oko 1.0°S, što je oko prosečnih vrednosti temperatura vode za ovo doba godine.

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD
B e o g r a d

ODELjENjE ZA HIDROLOŠKE PROGNOZE

The post Informacije o stanju voda na dan 25.01.2026. first appeared on Sportski ribolov.

Mustad – Od udica za pecanje do automobila, margarina i drugih izuma koji su osvojili svet

Dragan Milošević — Sun, 18 Jan 2026 15:51:14 +0000

Istorija udica za pecanje Mustad počinje sa…Rekom. Vodenim točkom, zemljom, gvožđem i vizijom. Godine 1832. u Vardalu (Gjøvik), Norveška, rađa se kompanija koja će postati najpoznatiji brend udica za pecanje na svetu — Mustad. Hans Schikkelstad gradi malu kovačku radionicu pored reke Hunnselva, napajanu vodom, i naziva je Brusveen Spiger- og Staaltraadfabrikk. Radionica proizvodi ekserе, žicu, potkove i druge metalne proizvode u vreme kada je Norveška tek počinjala svoju industrijsku revoluciju.

Iz ove skromne radionice, dekadama kasnije, iznikla je kompanija koja ne samo da je postala globalni lider u proizvodnji udica, već će patentirati jedinstvene industrijske mašine, proizvoditi margarin (da — dobro ste pročitali), skuterе, automobile, šporete, kosilice i druge proizvode, i uticati na način kako se lovi širom sveta.

1832–1877 — Prve generacije Mustad i izum koji je promenio sve

Posle smrti Hansa Schikkelstada, upravljanje preuzima njegov zet Ole Hovelsen Mustad, koji proširuje proizvodnju i gradi temelje industrijske strukture. Godine 1874. zajedno sa sinom Hansom Mustadom, kompanija postaje zvanično O. Mustad & Son — početak industrijske dinastije Mustad.

U to vreme, udice za pecanje su se pravile ručno — sporo i skupo. 1862., stolarski radnik Mathias Topp, unapređen u nadzornika, započinje razvoj mašine koja bi u potpunosti automatizovala proizvodnju udica.

1877. godine dovršava revolucionarnu mašinu — „The Hook Maker“, prvu potpuno automatizovanu mašinu za proizvodnju udica na svetu. Ona obrađuje žicu od jednog do drugog kraja: seče, savija, oštri, formira čekrk i okruglu petlju — sve bez manuelnog rada. Ovaj uređaj čuva se kao državna tajna, a pristup njegovoj proizvodnji ograničen je samo na nekoliko poverljivih radnika.

Uspeh je trenutni: Mustad šalje radnike širom sveta da prikupljaju tradicionalne modele udica, koje potom industrijski repliciraju. To je omogućilo Mustad-u da nudi udice prilagođene svakom tržištu — brže i jeftinije od bilo koga drugog.

1877–1929 — Evropska dominacija i globalna ekspanzija udica

Samo nekoliko godina nakon što je The Hook Maker počeo sa radom, Mustad postaje snaga na evropskom tržištu. Pod vođstvom Hansa Mustada i njegovih pet sinova, kompanija prerasta u široku industrijsku mrežu sa bazama u mnogim zemljama.

Između 1890. i 1920., porodica Mustad kupuje ili gradi preko 300 fabrika i radionica širom Evrope, čime konsoliduje status apsolutnog lidera u proizvodnji potkovica i udica. Svaka fabrika bila je prefabikirana u Norveškoj i ponovo sastavljena u zemlji odredišta — Francuska, Nemačka, Italija, Engleska i drugi regioni.

1910. Mustad ulazi i u Istočnu Evropu — kupuje zemljište u Galatiju (Rumunija) i 1913. otvara fabriku O. Mustad & Sons specijalizovanu za metalne proizvode i udice. Kompanija zatim širi aktivnosti i u Temišvar i ima sedište u Bukureštu.

Do 1905., Mustad radi sa preko 8.000 zaposlenih u 13 zemalja i isporučuje proizvode u više od 60 zemalja širom sveta. Sa portfoliom od preko 100.000 modela udica, Mustad postaje sinonim za pecanje — toliko da se na nekim pacifičkim ostrvima naziv Mustad koristi i kao opšti naziv za udicu.

1915–1948 — Industrijski izumi, automobili, diversifikacija i preživljavanje u teškim vremenima

Nakon osvajanja Evrope, Mustad kreće u seriju industrijskih eksperimenata. Pored udica i metalnih proizvoda, fabrike proizvode livene šporete, tiganje, vaffel prese, motocikle, automobile, kosilice i druge proizvode.

Vođa ove faze bio je Hans Clarin Hovind Mustad, poznat po brojnim inovacijama: električni poklopac toaleta 1915., mašina za oštrenje brijača, vodene skije i čak šestotočkaš automobil sa inovativnim rešenjima (1917–1919) — konstrukcija koja će se pojaviti mnogo kasnije u modernoj autoindustriji.

Takođe, kompanija ujednačava dominaciju u proizvodnji udica i uvodi prve veštačke mušice za pecanje, a katalog iz 1930. sadrži 100 modela za lososa i 451 za pastrmku.

U 1944., Patek Philippe pravi jedinstveni časovnik za Clarin Mustad (Ref. 1518R), simbol prestiža i globalne standardizacije brenda Mustad, koji se 2023. prodao na aukciji za 4 miliona švajcarskih franaka.

Međutim, Drugi svetski rat donosi gubitke: sve fabrike Mustad u Istočnoj Evropi su nacionalizovane 1948., uključujući one u Galatiju, Temišvaru i Bukureštu. Kompanija gubi oko 8.000 radnika, ali zahvaljujući decentralizovanoj strukturi uspeva da preživi.

1949–1977 — Rekonstrukcija i modernizacija

Posle rata Mustad se fokusira na obnovu i diversifikaciju. Otvara podružnicu u Auburnu, (New York) i ulaže u tehnologije za industrijski ribolov. Nastavlja i proizvodnju potkovica, koja doživljava ponovni procvat.

Takođe, kompanija razvija Mustad Hoofcare, odeljenje za proizvode za brigu o kopitima, koje će postati globalna industrijska sila.

1970-ih Mustad prelazi u akcionarsko društvo (O. Mustad & Søn AS), a 1972. lansira Mustad Autoline.

Kompanija napušta manje profitabilne linije i fokusira se na ključne oblasti — ribolov i proizvode za kopitnu negu. Širi poslovanje u Aziji, Južnoj Americi i Evropi.

1977–2001 — Globalno širenje brenda udica i sportsko pecanje

Mustad se deli na dve specijalizovane jedinice: Mustad Industrier AS (industrijski proizvodi) i Mustad International Group BV (udice za pecanje). Širi proizvodnju u Singapuru, Filipinima, Kini i Brazilu, i razvija liniju elitnih udica za sport.

1995. kompanija napušta proizvodnju margarina i kafe, vraćajući se osnovnim vrednostima — metalu i inovaciji u pecanju.

Mustad tako postaje globalna marka aktivna u preko 130 zemalja, a u Rumuniji se ponovo pojavljuje kroz distributera Arrow International i ribolovačke zajednice.

2001–2025 — Prodaja, reinvencija i moderni ribolov

Mustad Fishing (deo udica) prodaje se norveškom investicionom fondu, postajući nezavisan entitet fokusiran na razvoj proizvoda za sport i komercijalni ribolov.
Mustad Fishing širi portfolijo akvizicijama brendova Live Target i Tuff Line, ulazeći u segment mekih plastika, voblera, noževa, i druge opreme.

Do 2025., Mustad ostaje globalni lider u proizvodnji udica i opreme za pecanje, prisutan u preko 160 zemalja, pokrivajući sve vrste ribolova i integrišući svoju održivost u sve aspekte proizvodnje.

Autor: Dragan Milošević

Slike: internet arhiva

The post Mustad – Od udica za pecanje do automobila, margarina i drugih izuma koji su osvojili svet first appeared on Sportski ribolov.

Informacije o stanju voda na dan 07.12.2025.

Dragan Milošević — Sun, 07 Dec 2025 16:00:10 +0000

Vodostaj Dunava je u stagnaciji i manjem opadanju sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna četiri dana.
Vodostaj Tise je u manjem opadanju sa tendencijom manjeg opadanja naredna četiri dana.
Vodostaj Save je u opadanju sa tendencijom opadanja naredna četiri dana.
Vodostaj Velike Morave je u manjem opadanju i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna dva dana.
Vodostaji na Dunavu su u domenu srednje niskih i srednjih, na Tisi i Savi u domenu srednjih, a na Velikoj Moravi u domenu srednje niskih vrednosti za ovo doba godine.

Temperature vode na rekama u Srbiji kreću se:
Na Dunavu oko 5.7 °S, na Savi oko 9.8 °S, na Velikoj Moravi oko 7.8 °S, na Tisi oko 5.6 °S i na banatskim vodotocima oko 6.5°S, što je nešto iznad prosečnih vrednosti temperatura vode za ovo doba godine.

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD
B e o g r a d

ODELjENjE ZA HIDROLOŠKE PROGNOZE

The post Informacije o stanju voda na dan 07.12.2025. first appeared on Sportski ribolov.

Poribljavanje šarana kroz digestivni sistem patke

Dragan Milošević — Sun, 07 Dec 2025 15:27:26 +0000

Da li ste znali da patke mogu da prenesu šarane u udaljene reke i jezera tako što pojedu njihova jaja? Zvuči neverovatno, ali naučna istraživanja su pokazala da oko 0,2% jaja šarana može da preživi putovanje kroz digestivni sistem patke. U studiji objavljenoj u časopisu Ecology, istraživači su otkrili da oplođena jaja šarana, kada ih progutaju plovke, ponekad prođu netaknuta — i u nekoliko slučajeva čak su se izlegla u zdravu mlađ.

S obzirom na to da jedna ženka šarana može da položi stotine hiljada jaja, čak i ova mala stopa preživljavanja dovoljno je značajna da napravi razliku tokom vremena.

Ovaj prirodni fenomen znači da patke, nesvesno, mogu biti prenosioci raznih vrsta riba i na ovaj način, pomažući da se nasele reke i jezera daleko od prvobitnih mrestilišta. To nam pruža fascinantan uvid u to kako priroda širi život na neočekivane načine.

Dakle, sledeći put kada vidite patku kako plovi preko mirnog jezera, setite se — možda u sebi nosi nešto više od barske vegetacije.

The post Poribljavanje šarana kroz digestivni sistem patke first appeared on Sportski ribolov.

Informacije o stanju voda na dan 09.11.2025.

Dragan Milošević — Sun, 09 Nov 2025 16:15:47 +0000

Vodostaj Dunava je u porastu do Slankamena, nizvodno u stagnaciji sa tendencijom opadanja naredna četiri dana.
Vodostaj Tise je u stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna četiri dana.
Vodostaj Save je u stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna četiri dana.
Vodostaj Velike Morave je u umerenom porastu sa tendencijom opadanja naredna dva dana.
Vodostaji na Dunavu, Savi i Tisi su u domenu srednje niskih, a na Velikoj Moravi u domenu niskih vrednosti za ovo doba godine.

Temperature vode na rekama u Srbiji kreću se:
Na Dunavu oko 10.6 °S, na Savi oko 13.8 °S, na Velikoj Moravi oko 11.4 °S, na Tisi oko 11.5 °S i na banatskim vodotocima oko 12.0 °S, što je oko prosečnih vrednosti temperatura vode za ovo doba godine.

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD
B e o g r a d

ODELjENjE ZA HIDROLOŠKE PROGNOZE

The post Informacije o stanju voda na dan 09.11.2025. first appeared on Sportski ribolov.

Ryobi Zauber 4000 PG Power

Dragan Milošević — Sun, 05 Oct 2025 20:55:17 +0000

Novi naslednik legendarnog Zaubera (i svih njegovih klonova), PG Power sa pravom nosi to ime. Rađen u istoj fabrici gde i njegovi prethodnici, prenosa 4,4:1 i metalnog kućišta u kome su raspoređeni 8+1 ležaja, ima pogonski zupčanik i pinion od bronze. Ručica se naravno navija direktno u pogonski zupčanik. Prednja kočnica je snage 5kg. Rotor je od legure karbona i titanijuma (CTA – Carbon-Titanium). Špulna ima metalnu klipsu. Zanimljivo je da novi Zauber dolazi u prilično luksuznom pakovanju uz tubu ulja i tubu masti za podmazivanje. Mašinica je teška 298 grama i za sada se pominje samo u veličini 4000.

Autor teksta :

Dragan Milošević

The post Ryobi Zauber 4000 PG Power first appeared on Sportski ribolov.

Informacije o stanju voda na dan 04.10.2025.

Dragan Milošević — Sat, 04 Oct 2025 16:42:56 +0000

Vodostaj Dunava je u manjem opadanju i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna četiri dana.
Vodostaj Tise je u manjem porastu sa tendencijom stagnacije naredna četiri dana.
Vodostaj Save je u manjem porastu sa tendencijom manjeg opadanja i stagnacije naredna četiri dana.
Vodostaj Velike Morave je u porastu sa tendencijom manjeg porasta naredna dva dana.
Vodostaji na Dunavu i Savi su u domenu srednje niskih i niskih, na Tisi u domenu srednje niskih vrednosti, a na Velikoj Moravi u domenu niskih za ovo doba godine.

Temperature vode na rekama u Srbiji kreću se:
Na Dunavu oko 15.0 °S, na Savi oko 17.3 °S, na Velikoj Moravi oko 14.0 °S, na Tisi oko 16.5 °S i na banatskim vodotocima oko 17.6 °S, što je iznad prosečnih vrednosti temperatura vode za ovo doba godine.

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD
B e o g r a d

ODELjENjE ZA HIDROLOŠKE PROGNOZE

The post Informacije o stanju voda na dan 04.10.2025. first appeared on Sportski ribolov.

Informacije o stanju voda na dan 21.09.2025.

Dragan Milošević — Mon, 22 Sep 2025 00:53:55 +0000

Vodostaj Dunava je u manjem porastu i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg porasta naredna četiri dana.
Vodostaj Tise je u stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja naredna četiri dana.
Vodostaj Save je u manjem opadanju sa tendencijom manjeg opadanja naredna četiri dana.
Vodostaj Velike Morave je u manjem porastu i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg kolebanja naredna dva dana.
Vodostaji na Dunavu su u domenu srednje niskih i niskih, na Savi u domenu od srednjih do niskih, na Tisi u domenu srednje niskih, a na Velikoj Moravi u domenu niskih vrednosti za ovo doba godine.

Temperature vode na rekama u Srbiji kreću se:
Na Dunavu oko 19.8 °S, na Savi oko 23.7 °S, na Velikoj Moravi oko 19.0 °S, na Tisi oko 21.5 °S i na banatskim vodotocima oko 20.2 °S, što je iznad prosečnih vrednosti temperatura vode za ovo doba godine.

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD
B e o g r a d

ODELjENjE ZA HIDROLOŠKE PROGNOZE

The post Informacije o stanju voda na dan 21.09.2025. first appeared on Sportski ribolov.

Vrste karbona

Dragan Milošević — Mon, 15 Sep 2025 01:39:23 +0000

Ovo je svojevrsno objašnjenje i demistifikacija svih oznaka i tipova karbona blankova koje danas srećemo. O tome se malo ili vrlo retko govori, a i kada se nešto i kaže, to je toliko skromno i skoro uvek ostavlja jedan veo tajne i nedorečenosti, čak i neznanja. Ne bih nikoga da uvredim, ali to nekada bude i namerno, jer često ni prodavci ni proizvođači ne žele da znate baš sve. S obzirom da sam i ja deo ovog potrošačkog društva, i da kao i vi trošim lepe količine para na sve i svašta, i potrebno i nepotrebno (jer toj bolesti nema leka, složićete se) i da godinama (tekuće 2025. god. punih 38) proučavam ovu materiju i da sam najpre zbog sebe o tome želeo da znam sve, kao i kod svih drugih tema o kojima smo pričali, i ovde će biti reči samo o proverenim činjenicama. Dakle tema je karbon, materijal od koga se danas uglavnom (u najvećem procentu) izrađuju blankovi štapova za ribolov. U današnjem svetu može biti zbunjujuće kako različiti proizvođači nazivaju svoje karbonske blankove štapova. Mnogi ih označavaju sa 24 ili 30 “Carbon Ton”(ili “Ton Carbon”). Drugi koriste nazive poput “High Modulus”, “Intermediate Modulus” itd. Neki ih identifikuju kao IM6, IM7, IM8, čak i IM12. Da pođemo najpre od termina “modul” ili modulus. Pre svega, kako mnogi misle, karbonski modul ne predstavlja broj niti (vlakana karbona), već označava njegovu krutost. Viši karbonski modul čini štap čvršćim, krućim. Kako se modul povećava, otpornost na istezanje se smanjuje, što znači da su štapovi sa višim modulima automatski i podložniji lomljenju zbog svoje krhkosti (ali i “brzi” što je poželjno). Kako bi to prevazišle, kompanije tako dizajniraju svoje štapove da sadrže blankove viših modula ali uz adekvatnu tehnologiju izrade i planiranje pre svega, tj. dobar projektni biro (kao i kod mašinica za ribolov). To, naravno, doprinosi višoj ceni štapa. S druge strane, manje poznate kompanije iz Jugoistočne Azije mogu napraviti jeftinije štapove sa blankovima takođe višeg i visokog modula, ali su ti štapovi obično krhki i podložniji pucanju jer su deo traljave serijske proizvodnje i često bez tehničke kontrole kvaliteta.

Šta predstavlja IM oznaka?

IM oznaka je više marketinški izraz nego tehnička specifikacija. U stvarnosti, oznaka koju kupac vidi na blanku predstavlja jedan alternativni izraz za opšte standarde. Ne postoje pravi IM6, IM7, IM8 ili IM12 blankovi. Izraz “IM” dolazi iz jedne kompanije za karbon koja je pravila blankove za ribolov. Kada su tokom šeste iteracije stvorili blank koji su smatrali uspešnim, nazvali su ga IM6. Od tada je ovaj naziv postao svojevrstan standard, a neki proizvođači su nastavili koristiti ovu oznaku, iako je njena tehnička vrednost nejasna. Prava procena grafita zapravo se vrši u Million Modulus (američki standard) ili Tonnage (svetski standard). Ako uporedimo recimo “Tonnage” (TON) sa originalnim IM6 blankom, tada je blank od 24 Ton-a neki pandan njemu. Stoga je česta pojava da se na štapu može videti oznaka 24 Ton, 24TC ili IM6 – i sve to uglavnom ukazuje na isto. Pravilo je da što je veći tonnage, blank je lakši i tanji. Dakle, 30 Ton će biti lakši od 24, 36 je lakši od 30, 40 lakši od 36, itd. Neke kompanije, poput nemčkog BALZER-a, tradicionalno koriste IM oznake (IM6 = 24 Ton, IM7 = 30 Ton, IM8 = 36 Ton, IM12 = 40 Ton i više). To čine zbog doslednosti i tradicije, a ne nužno zbog tehničke tačnosti.

Kako izabrati pravi blank?

Ako tražite povoljan štap i ne brine vas koliko će trajati ili kako će se ponašati prilikom ribolova, slobodno možete uzeti bilo koji. Međutim, ako želite štap koji će vam trajati godinama, kojem možete verovati tokom borbe sa velikom ribom, i koji je lagan i udoban za ribolov, obratite pažnju na sledeće: renomirani proizvođači uvek koriste i proverenu tehnologiju izrade blankova (recimo “Helicore” kod nemačkog Sportex-a) i visoko kvalitetne blankove, tj. karbon iz Japana, Nemačke ili Koreje. Svaki blank ima svoj jedinstveni broj, a štap dolazi sa garancijom. Proizvodnja je ograničena, a svaki štap se može pratiti do specifične serije, što je velika prednost u odnosu na masovne proizvođače iz Azije.

Colmic (Italy/Japan) – koriste samo karbone od Toray, aero-karbonska vlakna i prave visokokvalitetne štapove poznate globalno (na primer, surf modeli Zero Seven). Svaki štap Colmic-a ima garanciju od pet godina. D. A. M. – sa tradicijom od 1875, koristi japanske karbonske blankove (24-40Ton) i među prvima su primenili nanotehnologiju. BALZER – koristi oznake IM6-IM12, ali izrađuje odlične štapove koristeći japanski Toray karbon i nanotehnologiju. SERT – nudi brendove kao što su Sunset (morski ribolov), Sakura (predatori), Garbolino (pastrmka i losos), Katusha (som i velika riba), Biwwa (pribor za varaličarenje). Garbolino je svetski lider za ribolov pastrmki i lososa zahvaljujući svojoj Viper tehnologiji. Carson – proizvodi u Aziji, ali koristi korejski i japanski karbon (24-40Ton), što im omogućava viši kvalitet od uobičajenog. Ukoliko želite štap koji je dugotrajan i pouzdan, držite se poznatih brendova i ne gledajte samo oznake na blanku poput IM6 ili 30T, već obratite pažnju na renome proizvođača i tehnologiju izrade.

Još od predstavljanja prvog grafitnog štapa od strane Fenwick-a 1974. godine, mitovi o ovom misterioznom materijalu rastu i šire se svetom kao požar. Koliko puta ste čuli da je razlika između IM6, IM7 i IM8 zapravo razlika u standardu kvaliteta, ili da što je viši modul, to je više grafita korišćeno za proizvodnju štapa? Pošto postoji mnogo zabluda o ovom materijalu, Gary Loomis – jedan od najvećih svetskih autoriteta za dizajn grafitnih štapova i osnivač G.Loomis Corp. – podelio je svoje znanje da razjasni te mitove. Loomis je objasnio da oznake IM6, IM7 i IM8 zapravo predstavljaju trgovačke oznake kompanije Hexcel Corp. koje se koriste za identifikaciju njihovih proizvoda, i ne predstavljaju nikakav industrijski standard kvaliteta ili materijala. Međutim, pošto su Hercules vlakna proizvedena u Hexcel-u postala merilo poređenja, mnoge firme ih koriste kao referencu. Zbunjenost dodatno raste jer mnogi proizvođači koriste materijale drugih firmi, a svoje štapove ipak označavaju kao IM6, IM7 ili IM8 – što zapravo ne znači ništa. Da ponovim, važno je razumeti kako se reč „modul“ odnosi na grafitne štapove. Modul nije broj niti, kako neki tvrde. Modul u suštini znači krutost. Što je modul veći, materijal je krući u odnosu na težinu – što znači da je potrebno manje materijala da bi se postigla ista krutost kao kod materijala nižeg modula. Rezultat je lakši proizvod. „Zapamtite, težina umanjuje performanse,“ rekao je Loomis. Krutost je povezana i sa odazivom – sposobnošću štapa da skladišti i oslobađa energiju (prilikom trešenja ili zabacivanja). Što je modul veći, štap brže i preciznije skladišti i oslobađa energiju, što omogućava duže i preciznije zabačaje ali i bržu i efikasniju kontru.

Nastaviće se…

Autor teksta :

Dragan Milošević

The post Vrste karbona first appeared on Sportski ribolov.