Kutak za šarandžije : SO – mitovi i zablude

Vrlo stara tema i opširna. Poznato je da šaran (ali i mnoge druge vrste riba) dolaze na slatke mamce, arome, dipove, primamu… Odakle sada odjednom so ? To se tako samo čini onima koji se od skoro bave ribolovom ili ranije za ovaj fenomen nisu čuli, jer ona starija garda najčešće zna za ovu “caku”. Da li je šaran jedini koga privlači so ? Nije. Druga vrsta koja mi, momentalno, na sami pomen soli pada na pamet, je smuđ. Pa uzmite samo silikonce i to najpoznatijih svetskih brendova, svi od reda u sebi imaju so, aromu škampa, anisa i sl. u raznim kombinacijama. Danas imamo silikonce za basa sa čak 30 do 40% soli u samoj masi. So je inače prirodni konzervans ali i “pojačivač” ukusa. Šta ovo praktično znači ? Pa probajte i sami. Na jeziku imate receptore za ukus. Dodajte malo više soli nekoj hrani, nego inače. I ukus hrane je odmah nekako jači, zar ne ? So kao da pojačava inače već prisutnu aromu hrane, bilo da je ona biljnog ili životinjskog porekla, i to je tačno. Na konzervama hrane možete često pročitati : “pojačivač ukusa” : pa ono famozno E i neki broj. Pojačivača ukusa ima najviše u mesnim prerađevinama, grickalicama, gotovim jelima itd. Pojačivači ukusa deluju na receptore u mozgu i izazivaju određene hemijske reakcije zbog kojih hranu doživljavamo kao veoma ukusnu, i to u toj meri da joj je teško odoleti. Njihova uloga je da izazovu prijatan osećaj i pojačani efekat zadovoljstva dok konzumiramo određeni proizvod. Iz tog razloga, naš mozak vrlo rado prihvata ovakve namirnice, bez obzira na njihovu realnu nutritivnu vrednost. Ono što je posebno interesantno, naš mozak pamti senzacije prilikom konzumacije takvih proizvoda, koje su toliko intenzivne, da možemo i bukvalno da se “navučemo” na njih, poput narkomana na narkotike. Zato je, recimo McDonalds toliko popularan. Sva hrana koja nam dolazi sa zapada je prepuna ovih pojačivača ukusa. Međutim, nema ih samo na zapadu, itekako ih ima i po Evropi, a iznenadili biste se kada bih vam pomenuo i recimo, Kinu. Ali dosta o nama, ljudima. Šta je sa ribom, šaranom, smuđem, itd. ? Pa gotovo potpuno isti slučaj. I njihov nervni sistem slično, da ne kažem isto, reaguje. Stvar kod životinja je možda i gora, jer one nemaju tako razvijenu svest i takav neokorteks poput jednog Homo Sapiensa, koji iako je na toj evolutivnoj lestvici na vrhu, istu muku muči sa odvikavanjem od bilo čega, kada se jednom “navuče”. Međutim, ne smemo zaboraviti da je i ljudima i ribama, ali i svim ostalim životinjama, so takođe i vrlo neophodna u organizmu, i to baš za funkcionisanje pomenutog nervnog sistema, mišića, metabolizam nekih drugih važnih minerala itd. Šaran ima izuzetno razvijene receptore za ukus, aromu nečega u vodi. Već uvlačenjem vode u svoja usta i njenim prolaskom kroz škrge, on je “testirao” hranu koja leži na dnu… Ona postepeno oslobađa, otpušta aromu koju on najpre nepogrešivo pronalazi, prati i “čita”. Recimo, poznato je i da vrlo često najpre usisa boilu ili drugi mamac, brzo ga zatim ispljune nazad ili zadrži i ako mu receptori, tj. nervni sistem -mozak potvrdi, on konačno guta – nastavlja da se hrani. (donosi odluku da to želi da pojede, iako ovo “donosi odluku” za biće koje nema u toj meri razvijenu svest poput Homo Sapiensa nije primereno, ali shvatate poentu.)

Sama tema otvara i novo pitanje, veoma važno za naše, koliko – toliko razumevanje riba, a to je njihov nervni sistem, i ono će biti posebno obrađeno u drugoj, zasebnoj, novoj temi. U analizi ću se, kao i uvek, pridržavati svog dosadašnjeg iskustva i znanja o toj tematici, ali i iskustava kolega ribolovaca koje poznajem i za koja sam za ovih 35 godina bavljenja ribolovom čuo, te brojnoj literaturi (pre svega ribolovačkoj : knjigama, novinama, itd. i stručnim radovima ihtiologa i drugih, kojima ću uvek davati prednost, posebnu važnost i značaj). Verujte da je za mene kao dete i moje brzo učenje čitanja oba pisma, najzaslužnija upravo ribolovačka štampa (pored računara i televizije). Tavan je prepun primeraka Riborevija, primeraka lista Bistro i ostalih novina iz perioda 80. godina prošlog veka.

 

 

Nastaviće se…

Autor teksta :

Dragan Milošević

 

 

Leave a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *