Na većini jezera i stajaćica na kojima se redovno peca šaran, amur itd., mislim da je vrlo retko ozbiljno uznemiriti šarana spombom. Naravno, ne želite da vam kolega na susednom mestu do vas razbije ovu teoriju zavere u “vreme cuga”, ali ako se uradi tačno i kako treba, zvuk spomba koji udara u vodu može, baš naprotiv, biti vrlo pozitivan, a ne negativan. Jezera i slične stajaće vode u kojima su šarani u manjini i nenaviknuti na razne veštačke zvukove mogu biti malo drugačija u pogledu ove pojave, ali šarani su veoma radoznala vrsta i često će doći do zvuka koji izaziva pad spomba sve dok ga ne povezuju sa opasnošću (isto se ponaša i som). Šarani imaju odličan sluh, pamte odlično i ako su uslovljeni da se hrane spombom, oni će i doći na zvuk pada spomba, jer će poput “Pavljovljevog uslovnog refleksa” povezati taj zvuk sa prisustvom hrane u vodi. Naime, ruski lekar, naučnik i fiziolog Ivan Pavlov dobio je Nobelovu nagradu za medicinu davne 1904. godine za svoje eksperimente, kojima je utvrdio proces formiranja uslovnog refleksa kod pasa. Ivan Pavlov je bio na čelu Instituta za fiziologiju sa sedištem u malom selu nadomak Sankt Peterburga. Bavio se izučavanjem želuca, eksperimentišući na psima. Ispitujući lučenje pljuvačke i želudačnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, Pavlov je otkrio da su psi počinjali da luče želudačni sok pre nego što bi došli u fizički dodir sa hranom. Naime, čim bi pas video hranu ili osetio njen miris, on bi počeo da luči želudačni sok, ali pas bi to isto učinio i u prisustvu drugih nadražaja koji nisu bili direktno povezani sa hranom, kao što je na primer zvonjava zvonceta, koje bi zvonilo svaki put kada bi pas uzimao hranu tokom eksperimenta. Posle nekoliko pokušaja, pas bi naučio da refleksno luči želudačni sok samo na zvuk zvonceta, iako hrane uopšte i nije bilo u blizini. Ovaj fenomen, koji je mogao da se izazove i na drugim životinjama i sa drugim vrstama nadražaja Pavlov je nazvao “uslovni refleks”. Otkriće fenomena uslovnog refleksa je doprinelo i boljem upoznavanju ljudskog uma, učenja i ponašanja. Zahvaljujući uslovnom refleksu utvrđeno je zašto čovek razvija panične strahove i fobije, zašto specifični mirisi i zvuci pobuđuju određene emocije, i kako, recimo, funkcioniše i sam marketing itd. Inače, Brian Houghton – pronalazač spomba (još 2010. godine) naveden je kao ikona u istoriji šaranskog ribolova, prema časopisu “Total Carp Magazine” iz februara 2021, zbog ovog svog otkrića.
Šarani zvuk spomba uglavnom vide kao pozitvnu stvar, a ne kao opasnost. Na popularnim komercijalama sa dobro popunjenim fondom populacije šarana, često ćete morati da koristite spomb da bi ribe uopšte i došle i ušle u vašu zonu hranjenja, a kada stanete sa prihranjivanjem, one će otići na drugo mesto. Razmislite da li ste na takvoj vodi i ako jeste, slobodno rizikujte, jer vam se može samo isplatiti trud. Rizik je kada se radi u pogrešno doba dana, ili neprekidno, bez pauza, ali ne i kada se ne hrani na ovaj način uopšte. Pomaže i koristan je pristup hranjenja “malo-i-često”, udaranje najlona ili konca o klipsu i “razbijanje hrane” (rasipanje) umesto da konstantno i često bombardujete isto mesto, u “istu tačku”. Nemojte se plašiti spombova, oni su veoma korisni alati, kada se nauče koristiti pravilno, u pravom trenutku i na pravom mestu.
Pogledajte recimo, Prologic Airbomb. Izbegli su udarac punog spomba o površinu vode, i u isto vreme rasuli primamu na širem delu ciljanog područja od klasičnog spomba. Odličan je za plitke terene, ima mehanizam koji izuzetno dobro funkcioniše i ne otvara se prilikom udarca o površinu vode, već u vazduhu, kad najlon stigne do klipse na špulni i povratnim zatezanjem poput bumeranga povuče i otvori mehanizam u “vazdušnoj bombi” dok je ona još u vazduhu, neposredno iznad površine vode. Po tome je Airbomb i dobio ime.
Autor teksta i naslovne fotografije :
Dragan Milošević